Beograd – Istraživanje javnog mnjenja “Stavovi javnosti prema maloletnim počiniocima krivičnih dela” pokazalo je da čak 92 odsto ispitanika smatra da treba spustiti starosnu granicu za krivičnu odgovornosti sa 14 na 12 godina.
To je istakao istraživački tim Centra za nestalu i zlostavljanu decu iz Novog Sada.
Predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić naveo je da je istraživanje obuhvatilo blizu 5.000 ispitanika, a da su njihovi stavovi po pitanju maloletnih počinilaca krivičnih dela zabrinjavajući.
Doktor političkih nauka i član tima koji je radio istraživanje Jovana Škorić precizirala je da rezultati istraživanja jasno pokazuju da postoji nerazumevanje problema na širem društvenom planu.
„Mislim na opštu javnost, ne razumeju kako dolazi do maloletničke delikvencije i činjenja krivičnih dela. Treba razumeti da kažnjavanje nije nešto što odnosi rezultate i neće odvratiti počinioca od krivičnog dela. Represija je gašenje požara i njoj treba da pribegavamo samo kada nemamo adekvatne preventivne mere„, rekla je ona.
Kada je reč o konkretnim rezultatima istraživanje, Škorić je rekla da od 4.659 ispitanika, 92 odsto njih smatra da je u njihovim zajednicama veliki problem maloletnička delikvencija, a isti broj njih je rekao i da starosnu granicu za krivičnu odgovornost treba spustiti.
„Sa 14 na 12 godina, a neki ispitanici su naveli čak i da bi je trebalo spustiti na dest i osam godina. Veliki deo ispitanika smatra da je potrebno maloletničke počinioce izdvojiti iz društva, da oni nemaju kapacitet za promenu, a neki ispitanici su rekli da je bitno da im sudimo kao odraslima„, rekla je ona i dodala da se stavovi donekle razlikuju u zavisnosti od stepena obrazovanja.
Škorić je dodala da kada je reč o uzroku ovakvog ponašanja, neki ispitanici smatraju da je to genetika, nedostatak roditeljskih veština, škola, a da su neki navodili i tragedije iz maja.
Škorić je ocenila da je to loše jer su relevantna istraživanja pokazala da se mozak deteta najviše razvija u uzrastu između 14 i 16 godina, kao i da rad sa detetom van sistema krivičnog pravosuđa daje mnogo više rezultata nego u maloletničkim zatvorima.
Doktor političkih nauka Aleksandar Jugović rekao je da smatra da postoje četiri razloga zbog čega su rezultati istraživanja takvi.
„Prvi su dešavanja u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu, zatim to što je u našoj javnosti i dalje veoma zastupljen tradiocionalni model vaspitanja, to što mediji teže senzacionalizmu i to što javnost zaboravlja prevenciju kao model„, rekao je on.
Specijalni pedagog i bivši načelnik Кazneno-popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu Slobodan Arsenijević rekao je da su u slučaju rešavanja maloletničke delikvencije potrebni novi model i pristup.
„Da se umesto Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu, napravi nekoliko regionalnih ustanova u kojima će moći da se sprovode programi u saradnji sa porodicama, jer kada u Kruševac dođe neko iz Kikinde ili Subotice, nema mogućnosti da se takve aktivnosti isprate„, rekao je on.
Specijalni pedagog sa višegodišnjim iskustvom u oblasti rada sa decom i mladima sa problemima u ponašanju Nada Šarac rekla je da su u Srbiji u okviru socijalne zaštite postojali programi koji su odgovarali na potrebe krivično neodgovorne dece, koji je davao dobre rezultate, te da je sada neophodno njegovo reuspostavljanje.
