Među brojnim pretnjama sa kojima se Evropa suočava u 2016. izdvaja se ona od Islamske države koju su u novom istraživanju kao ozbiljnu naveli građani devet od deset evropskih zemalja.
Istovremeno više od polovine ispitanika u svim zemljama smatra klimatske promene jednom od vodećih pretnji. Evropljani strahuju i od ekonomske nestabilnosti, posebno u zemljama pogođenim krizom, ali i od sajber napada iz drugih zemalja, kao i od izbegličke krize. Ostale pretnje, poput tenzija sa Rusijom, pojave Kine kao svetske sile i američke moći i uticaja, doživljavaju se kao mnogo manje.
Novo istraživanje Centra za istraživanja Pju (Pew) pokazalo je da u deset evropskih zemalja 76% ispitanika smatra ISIS velikom pretnjom po njihovu državu, 17% ga vidi kao manju pretnju a samo 3% smatra da ISIS uopšte nije pretnja. Kako se navodi, shvatanju Islamske države kao ozbiljne pretnje doprineli su prošlogodišnji teroristički napadi u Parizu i Briselu.
Posle Islamske države, kao ozbiljnu pretnju Evropljani ističu klimatske promene. Nekoliko meseci nakon potpisivanja sporazuma o klimi u Parizu, 66% građana EU vidi klimatske promene kao ozbiljnu pretnju i u svim zemljama to misli više od polovine ispitanih.
Istraživanje je pokazalo da je procenat ljudi koji navode klimatske promene kao ozbiljnu pretnju povećan od 2013. u šest od sedam zemalja u kojima je praćen trend. Najveći rast zabeležen je u Španiji – sa 64% u 2013. na 89% u 2016.
Takođe se pokazalo da u šest evropskih zemalja ljudi sa leve strane političkog spektra češće od onih sa desne strane doživljavaju klimatske promene kao ozbiljnu pretnju po njihovu zemlju. Navodi se primer Holandije gde 70% onih koji kažu da su sa levice i samo 45% onih sa desnice vide globalno otopljavanje kao pretnju po njihovu zemlju.
Na trećem mestu liste pretnji za Evropu našla se globalna ekonomska nestabilnost koju 60% ispitanika vidi kao ozbiljnu. Međutim, procenat se osetno razlikuje od zemlje do zemlje, zavisno od njene ekonomske situacije.
U Grčkoj, koja je propatila zbog krize, čak 95% ispitanika smatra ekonomsku nestabilnost ozbiljnom pretnjom. S tim se slaže i većina u Španiji (84%), Francuskoj (73%), Italiji (71%), Poljskoj (64%) i Mađarskoj (56%).
Međutim, samo 39% anketiranih u Nemačkoj i 35% u Švedskoj, dve države koje ekonomska kriza nije tako teško pogodila, smatra ekonomsku neizvesnost pretnjom po njihovu zemlju.
Evropljane brine i opasnost od sajber napada i više od polovine ispitanika u osam od deset evropskih zemalja obuhvaćenih istraživanjem smatra da napadi preko interneta iz drugih zemalja predstavljaju ozbiljnu pretnju.
Izbeglička kriza takođe zabrinjava brojne građane u Evropi ali se ta pretnja različito ocenjuje od zemlje do zemlje. Tako većina u Poljskoj, Mađarskoj, Grčkoj i Italiji kaže da veliki broj izbeglica iz Iraka i Sirije predstavlja ozbiljnu pretnju za njihovu zemlju. U Nemačkoj i Švedskoj pak tako misli samo oko trećine ispitanika a reč je o zemljama koje su primile ogroman broj izbeglica.
Širom Evrope izbeglice kao pretnju češće navode oni koji podržavaju partije sa desnice.
Rusija i NATO
Evropljani su podeljeni kada je reč o Rusiji kao pretnji. Tako devet od deset Grka veruje da je važnije imati snažne ekonomske veze sa Rusijom nego se sporiti sa Moskvom oko spoljnopolitičkih pitanja. Isto misli i 67% Mađara, 58% Nemaca i 54% Italijana dok 71% Šveđana smatra da je značajnije biti oštar sa Rusijom.
Poljska je jedina evropska zemlja iz istraživanja Centra Pju u kojoj većina (71%) misli da je Rusija ozbiljna pretnja. Takav stav ima manje od 35% Francuza, Nemaca, Italijana i Britanaca i samo 23% Mađara.
Istovremeno NATO užziva široku podršku među ispitanicima i 59% ima povoljno mišljenje o multilateralnim institucijama, pri čemu Švedska jedina nije članica NATO.
Najjača podrška vojnom partnerstvu je u Holandiji (71%) i Poljskoj (70%) a najslabija u Grčkoj (25%). Osetan pad podrške registrovan je u Francuskoj, sa 64% u 2015. na 49% u 2016, što se može pripisati i rastu broja onih koji nemaju stav po tom pitanju.
U Švedskoj se pak već dugo vodi debata o pridruživanju NATO i 59% njenih građana ima pozitivan stav o toj organizaciji. Međutim, švedska javnost je podeljena po pitanju članstva i 45% građana podržava ulazak u NATO a 44% se tome protivi.
Istraživanje je obuhvatilo Grčku, Italiju, Španiju, Francusku, Veliku Britaniju, Mađarsku, Holandiju, Švedsku, Poljsku i Nemačku, zemlje koje daju 80% populacije i 82% bruto domaćeg proizvoda Evropske unije, kao i SAD. Sprovedeno je između 4. aprila i 12. maja a ispitano je više od 11.000 ljudi.
Izvor: EurActiv
