Kopenhagen – Ekonomski gubici koje su tokom protekle četiri decenije izazvali klimatski i vremenski ekstremni događaji u zemljama Evropske unije procenjuju se na 650 milijardi evra.
To je objavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
Procenjuje se da su takvi događaji samo prošle godine napravili ekonomske gubitke od 52,3 milijarde evra, a 2021. 59,4 milijardi.
U saopštenju EEA se navodi da statističke analize ukazuju da ekonomski gubici izazvani ekstremnim događajima koji su povezani s klimatskim i vrmeneskim uslovima rastu tokom vremena i da, pošto se očekuje njihovo dalje intenziviranje, malo je verovatno da će se ti gubici smanjiti do 2030.
EU je razvila strategiju za prilagođavanje kako bi povećala otpornost i poboljšala pripremljenost za ove rizike i prilagodila se klimatskim promenama.
Od 1980. do 2022, ekonomski gubici izazvani poplavama činili su gotovo 43 odsto ukupnih gubitaka, a opasne meteorološke pojave, kao što su oluja i grad, oko 29 odsto.
Toplotni talasi izazvali su oko 20 odsto ukupnih ekonomskih gubitaka, a preostalih oko osam odsto je uzrokovano sušama, šumskim požarima i hladnim talasima.
Najveću štetu u tom periodu, procenjenu na 44 milijarde evra, izazvale su poplave u Nemačkoj i Belgiji 2021. godine.
Suša i toplotni talasi koji su 2022. pogodili celu Evropu naneli su ekonomske gubitke od oko 40 milijardi evra, poplave u centralnoj Evropi 2002. napravili su štetu od 34 milijarde evra, oluja Lotar na zapadu kontinenta 1999. godine 17 milijardi, suše i vrućine 2003. takođe 17 milijardi i poplave u Francuskoj i Italiji 2000. godine 14 milijardi evra.
U saopštenju EEA se ukazuje na rast prosečnih godišnjih ekonomskih gubitaka, koji su u deceniji od 1981. do 1990. iznosili oko 10,4 milijarde, zatim u narednoj 12,2 milijardi evra, u prvoj deceniji 21. veka su bili 14,7 milijardi i u prethodnoj dekadi 15,9 milijardi.
Najveći ekonomski gubici zabeleženi su 2021. (59,4 milijardi) i 2022. (52,3 milijardi evra).
Ekonomski uticaj ekstremnih događaja povezanih sa klimom značajno varira od zemlje do zemlje. U apsolutnom smislu, najveći ekonomski gubici u periodu od 1980. do 2022. u EU izmereni su u Nemačkoj, a zatim u Francuskoj i Italiji.
Najveći gubici po glavi stanovnika zabeleženi su u Sloveniji, Luksemburgu i Nemačkoj, a najveći gubici po površini u Belgiji, Luksemburgu i Nemačkoj.
EEA ističe da šteta koju će u budućnosti izazivati ekstremni vremenski i klimatski događji neće zavisiti samo od njihove učestalosti i intenziteta, nego i od drugih faktora, kao što su vrednost izložene imovine i mere prilagilođavanja. Zbog toga je, kako ističe, neophodan sveobuhvatan, integrisan pristup za prilagođavanje i upravljanje rizicima.
