Novi Sad, 27. mart 2018. – Udruženje "Ledena šuma", koje je povezano sa vrhom Srpske napredne stranke (SNS), za poslednje dve godine dobilo je skoro 15 miliona dinara iz gradskog budžeta, kao projekat od kulturnog i privrednog značaja za Novi Sad, a pritom je naplaćivalo ulaznice Novosađanima za klizalište koje su postavili u zaštićenom prirodnom dobru "Dunavski park" u centru grada, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
"Tokom manifestacije koja je trajala gotovo dva meseca svi sadržaji su se naplaćivali građanima, bez obzira na to što su Novosađani, putem plaćanja poreza i javnih konkursa gradskih uprava, te sadržaje nekoliko puta već finansirali", navodi VOICE.
Kompozitor, instrumentalista i multimedijalni stvaralac Boris Kovač ocenio je za VOICE da je "Ledena šuma" samo nastavak trenda takozvane "egzitizacije" Novog Sada i dodao da je reč o projektu koji se definitivno ne može povezati sa kulturom.
Iz udruženja "Ledena šuma" za VOICE su kazali da ne žele da "ulaze u bilo kakva politička nadmetanja i rasprave" te da njihov projekat "predstavlja zimsku bajku i čaroliju koja greje Novi Sad", ali su prekinuli komunikaciju kada je trebalo da VOICE-u dostave projektnu dokumentaciju, kao i podatak o tome koliko novca je utrošeno na sanaciju Dunavskog parka po završetku programa.
Predsednica udruženja Vojvođanska zelena inicijativa Ruža Helać kazala je da zauzimanje najlepšeg novosadskog parka i najznačajnije zelene oaze predstavlja poruku da više ništa nije sveto i da ništa više ne pripada građanima.
"Na ovaj način, kada se parkovska površina, koja je uz to zaštićena, da za komercijalne svrhe, pod izgovorom da je reč o kulturi, tu je onda načinjena šteta i kulturi, i životnoj sredini, i moralu", kazala je Ruža Helać i dodala da je reč o "najstrašnijem moralnom razaranju".
Besplatno klizanje za decu u "Ledenoj šumi" organizovano je samo radnim danima, i to pod uslovom da se karte preuzmu u prvoj, jutarnjoj smeni. Svako ko nije uspeo da obezbedi karte u tom terminu, a koje su uz to bile i ograničenog broja, morao je da izdvoji 200 dinara za ulaz i još toliko za najam klizaljki, dok su se vikendom cene povećavale.
Zastupnici organizacije "Ledena šuma" odbili su da dostave podatak ko raspolaže zaradom od naplate ulaznica, iznajmljivanja klizaljki i prodajom ostalih pratećih sadržaja.
Nadležne institucije izdale su dozvole za korišćenje zaštićenog, prirodnog dobra "Dunavski park", iako je reč o prostoru u kojem je, prema nekoliko različitih zakonskih regulativa, zabranjeno organizovanje masovnih aktivnosti, navodi VOICE.
Projekat "Ledena šuma" podrazumevao je kao glavnu atrakciju klizalište koje se prostiralo oko centralnog jezera u Dunavskom parku. Redovni kulturni program sa recitalima, animatorima i drugim sadržajima namenjenim pre svega deci, organizovan je samo u prvih nedelju dana rada klizališta. U nastavku programa, koji je trajao dva meseca, kulturna ponuda svedena je na minimum, a ogledala se u vikend nastupima i prodaji rukotvorina.
Predavač na Uneskovoj katedri za kulturne politike i menadžment u kulturi Goran Tomka rekao je za VOICE da postoje tri dominantna tipa kulturnih projekata koji dobijaju podršku.
"Prvi tip čine projekti koji su elitistički, nezainteresovani za publiku, kritiku i savremenost. Drugi je banalan i komercijalan i podrazumeva 'jade' (pihtijade, kobasicijade…), Egzit i ultranacionalistička dešavanja. Treći su projekti koji nemaju veze sa kulturom, a dobijaju pare, što je čista korupcija. Svi ovi primeri su zapravo nedemokratski i privatizuju javna sredstva za produkciju isključivo svoje egzistencije", kazao je Tomka.
