Strazbur – Srbija je ostvarila napredak i razvijene su dobre prakse u nizu oblasti, navodi se u novom izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI).
ECRI je nezavisno telo za praćenje stanja ljudskih prava, a specijalizovano je za pitanja koja se odnose na borbu protiv rasizma, diskriminacije, ksenofobije, antisemitizama i netolerancije u Evrope.
Ipak, govor mržnje prema Romima i drugim etničkim manjinama, LGBTI zajednicama i izbeglicama i migrantima prisutan je u političkom i drugom javnom diskursu, naglašava se u izveštaju.
„Vlasti treba da pojačaju napore u podsticanju javnih ličnosti da se uzdrže od govora mržnje i da osude njegovu upotrebu„, navodi se u izveštaju tog tela Saveta Evrope.
ECRI navodi da je pozitivno što je diskriminatorni sadržaj uklonjen iz udžbenika i nastavnog materijala, a u više navrata politički lideri i predstavnici institucija osudili su govor mržnje.
Međutim, ne postoje sveobuhvatni podaci o govoru mržnje, a veruje se da je pravi broj takvih slučajeva mnogo veći nego što pokazuje postojeća statistika.
ECRI je stoga preporučio da se sprovede studija u cilju razvoja i primene mera za sprečavanje i uklanjanje tih pojava.
U izveštaju se ocenjuje da predrasude prema LGBTI osobama ostaju rasprostranjene, ali se dodaje da su pokrenute inicijative u cilju promovisanja ravnopravnosti LGBTI osoba na radnom mestu.
ECRI je pozvao vlasti Srbije da „bez nepotrebnog odlaganja“ podnesu Narodnoj skupštini nacrt zakona o istopolnim zajednicama i da osiguraju da se u nastavnom planu i programu i udžbenicima pitanja o LGBTI obrađuju „na osetljiv način„.
Kada je u pitanju inkluzija Roma, ECRI ocenjuje da je ostvaren napredak u obezbeđivanju većeg broja romskih đaka i predškolaca, kao i da su vlasti posebnim merama i stipendijama podržale upis romskih učenika u srednje škole.
Znatan napredak je postignut i u pogledu rešavanja problema nedostatka ličnih dokumenata za Rome.
Međutim, ECRI ocenjuje da je de facto segregacija Roma u obrazovanju u relativnom porastu i da je stopa pohađanja škole i završetka školovanja mnogo manja za romsku decu nego za opštu populaciju, zbog čega vlasti treba da preduzmu odlučnu akciju da iskorene sve oblike takve segregacije.
Vlasti takođe treba da osiguraju striktno poštovanje zakonskih odredbi koje regulišu prinudna iseljenja Roma i da se postaraju da se ona ne sprovode bez odgovarajućih mera zaštite.
U izveštaju se navodi da su Zakon o socijalnoj karti, usvojen 2021, i njegova primena pokrenuli ozbiljna pitanja o njegovom uticaju na najranjivije grupe stanovnika, posebno Rome koji su najviše ostali bez socijalne pomoći.
ECRI je pozvao da se preispita proces odlučivanja u pružanju socijalne pomoći i da se osigura transparentnost rada algoritamskih sistema koji se koriste u tom procesu.
Ukazujući da se i dalje javljaju problemi u pogledu identifikacionih dokumenata za izbeglice i tražioce azila, ECRI je preporučio vlastima da preduzmu mere kako bi se tim ljudima obezbedila odgovarajuća dokumenta.
Kao pozitivne primere ECRI je u izveštaju naveo usvajanje Kodeksa ponašanja narodnih poslanika 2020, programe obuke za tužilaštva u slučajevima zločina iz mržnje i preduzete mere za diverzifikaciju policijskih snaga zapošljavanjem pripadnika manjinskih zajednica.
