Vlasti do danas nisu najbolje razumele koncept reforme sektora bezbednosti i nema ozbiljnog dokaza da su političke elite razumele i prihvatile taj koncept i prepoznale šta se od njih očekuje, zaključak je skupa "Sektor bezbednosti u Srbiji: Pretnja ili stub demokratije".
Diskusiju, koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) u okviru svoje 18. godišnice postojanja, otvorio je zaštitnik građana Saša Jankovć, koji je istakao da je svaki sektor bezbednosti istovremeno i stub i pretnja demokratiji.
"Razumna i racionalna društva pokušavaju da ojačaju stub, a da pretnje svedu na najmanju moguću meru. Toga će uvek biti, uvek je to potencijalna pretnja", rekao je Janković.
On je istakao je da reforma sektora bezbednosti počinje u ustavnovljavanju uloga različitih delova sektora, oivičavanje tih uloga zakonom, uspostavljanju veza između organizacija, a posle se, kako kaže, sve to fino podešava.
"Ako želimo da ojačamo sektor kao stub, dobro ćemo uspostaviti podelu unutar sistema. Ako se ne zna ko šta radi, za građane je krajnji rezultat manja bezbednost. Ako ćemo se takmičiti ko je veći patriota, a ne ko stručnije radi svoj precizno određen posao, bezbednost je više na papiru", smatra zaštitnik građana.
Stalni komentator lista "Politika" Ljubodrag Stojadinović rekao je da smo u situaciji kada se već više od 20 godina govori o nekim reformama koje stalno počcinju ispočetka.
"Sve što je sledeća garnitura radila bila je negacija prošle reforme, a sektori bezbednosti su služili kao polje političkog marketinga i zapošljavanja stranačkih aparatčika", rekao je Stojadinović.
On je "diletantski apsolutizam u sektoru bezbednosti" označio kao veliki problem i dodao da postoje indikatori kojima se dokazuje da u njima nije bilo reformi, niti nagoveštaja reformi, i da, iako je bilo kretanja, bila su unazad.
Osnivač i predsednik Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić rekao je da smo danas korisnici usluga nedovršenog bezbednosnog sektora i da nije siguran da li građani treba da se oslone na taj sektor ili treba da ga se plaše.
"Ključni problem je u nosiocima civilne vlasti, jer nema ozbiljnog nauma da se reformiše sektor bezbednosti", rekao je Hadžić.
On smatra da nijedan od zadataka nije valjano urađen i da su se sve vlasti do sada ponašale po istom modelu – "moć je tamo gde sam ja, a institucije su šare i ukras".
Istraživač BCBP Saša Đorđević istakao je da, kada se pogleda poslednjih 15 godina reformi policije, vidi se da se priča o istim stvarima.
"Uvek je jedna poruka – imaćemo odgovornu policiju koja će biti servis građana, pojačaćemo unutrašnju kontrolu, spoljnu kontrolu. Problem je što zbog usvajanja različitih strateških dokumenata i zakona, ne možemo da se pomerimo i sve reforme deluju kao začaran krug iz koga ne možemo izaći", rekao je Đorđević.
Prema njegovom mišljenju, veliki problem je priča o politizaciji sektora bezbednosti.
"Neka konstanta koja prati celokupnu reformu sektora bezbednosti od 2001. je što su političari suviše zaljubljeni u sektor bezbednosti, koji poseduje informacije koje se lako mogu zloupotrebiti", ocenio je Đorđević.
Panel "Sektor bezbednosti u Srbiji: Pretnja ili stub demokratije" deo je Međunarodne konferencije "Budućnost bezbednosti-perspektive za Evropu i Srbiju", koju organizuje Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), u okviru proslave 18 godina postojanja BCBP.
Izvor: Tanjug
