Borba protiv korupcije u Srbiji zvanično je već godinama jedno od najvažnijih obećanja svih vlasti. To dovoljno govori o njenom potencijalnom uticaju na glasače. Nažalost, tog uticaja svesne su i političke partije, a pogotovu populističke, kakve danas vladaju Srbijom. Često korišćenje navodne borbe protiv korupcije i kriminala od strane populista i autoritarnih režima nije nepoznata pojava u političkoj teoriji.
I u Srbiji je to jedna od glavnih mantri aktuelne vlasti. Korupcija jeste ozbiljan problem koji dubinski razara društvo, ukida ravnopravnost građana pred zakonom i nagriza moralne temelje države. Ali ono što mi danas imamo kao borbu protiv korupcije ne utiče ni na jednu od navedenih negativnih pojava.
Najnovija hapšenja od 26. decembra izvršena su u jednom danu i obuhvatila su 79 ljudi optuženih za veći broj međusobno nepovezanih krivičnih dela počinjenih u različito vreme i u različitim delovima Srbije. Od do sada poznatih podataka jasno je da su većinom u pitanju krivična dela zloupotrebe položaja što govori da se tužilaštvo opet nije potrudilo da dokaže ozbiljne korupcionaške poslove u kojima je neko primio novac za učinjenu uslugu. Kao i u brojnim prethodnim slučajevima i ovo masovno hapšenje izazvalo je više zabrinutosti u stručnoj javnosti nego zadovoljstva.
Prvo, tajming akcije govori nam da su marketinški razlozi i ovog puta prevagnuli nad pravnim. U pitanju je veći broj istraga koje su, po priznanju samog ministra policije, trajale i po nekoliko godina. Pa ipak, sva hapšenja obavljena su u istom danu čime je stvoren utisak da je u pitanju jedna grupa od 79 ljudi.
To je omogućilo da uhapšeni dobiju čitave naslovne strane u tabloidima. Po prvim izveštajima, sudije ne stižu ni da saslušaju sve uhapšene u zakonskom roku, što bi se izbeglo da su slučajevi rešavani onda kada su istrage zatvorene, nezavisno jedni od drugih.
Drugo, način na kojije akcija izvedena. Neki od uhapšenih bili su prethodnih dana u tužilaštvu gde su davali iskaze. Oni su to činili dobrovoljno, odazivajući se na poziv tužilaštva. Pa ipak, kada je trebalo da budu uhapšeni, u kuće su im poslati specijalci naoružani dugim cevima i opremljeni policijskim kamerama koji su u ranu zoru izveli hapšenje na prepad.
U najmanju ruku je izgledalo kao da hapse pripadnike narko-klana, a ne porodične ljude optužene za pronevere ili zloupotrebu položaja. Povreda ljudskog dostojanstva u ovom slučaju bi vrlo lako mogla da bude predmet neke buduće tužbe bilo pred domaćim sudovima, bilo pred Evropskim sudom za ljudska prava (i samih optuženih, ali i njihovih porodica koje su morale da prisustvuju apsolutno nepotrebim scenama policijskog prepada u ranu zoru). Osim ljudskog dostojanstva, pred sudovima će se sigurno naći i pravo na pravično suđenje i neosnovani pritvor.
Po lošem običaju, mnogima od uhapšenih sudije su već odredile pritvor, iako se radi o navodnom finansijskom kriminalu i o ljudima koji sasvim sigurno nisu kriminalci od zanata i za koje bi mnogo primerenije bile neke druge mere obezbeđenja prisustva u budućem postupku, ako su mere uopšte potrebne.
Treće, uhapšeni su većinom članovi ili ljudi bliski opozicionoj Demokratskoj stranci. Među njima je i veliki broj ljudi na funkcijama u AP Vojvodini. Akciju još interesantnijom čini činjenica da će upravo u Vojvodini za nekoliko meseci biti održani izbori za skupštinu ove pokrajine, jednog od retkih nivoa vlasti koji još uvek nije pod kontrolom SNS-a.
Hapšenje opozicionih političara i funkcionera uvek izaziva posebnu pozornost i javnosti i branitelja ljudskih prava. U (polu)autoritarnom sistemu, gde ne postoji podela vlasti i gde je tužilaštvo pod punom kontrolom vlade, vlast veoma lako može lažnim optužnicama i masovnim hapšenjima da diskredituje opoziciju i ozbiljno naruši demokratski poredak.
Prethodne četiri godine vladavine Srpske napredne stranke daju ozbiljan povod za zabrinutost. Iako je veliki broj bivših funkcionera (posebno na lokalu) uhapšen, još uvek nema ni jedne jedine presude. Štaviše, tužilaštvo u nekim slučajevima samo odustaje od postupka usled nedostatka dokaza, ali tek nakon što uhapšeni provedu mesece u pritvoru i budu oblaćeni pisanjem medija.
Ponašanje medija u ovakvim slučajevima još jedan je razlog za zabrinutost i za ozbiljnu zapitanost čemu su uopšte namenjene ovakve akcije – borbi protiv korupcije ili prostoj stranačkoj propagandi. Nakon hapšenja 79 ljudi, njihova imena, fotografije i lični detalji osvanuli su na naslovnim stranama dnevnih novina.
Najdalje je u tome otišao visokotiražni tabloid Blic koji je preko cele naslovne strane štampao slike uhapšenih iza kojih stoje policijski kartoni. Time je definitivno prekršena pretpostavka nevinosti, a ovi ljudi stavljeni su na stub srama nezavisno od buduće presude.
Osim samih uhapšenih, mediji bliski vlasti odmah su optužili i neke od čelnika opozicije, poput predsednika Nove stranke Zorana Živkovića najavljujući i njegovo hapšenje i dovodeći ga u vezu sa uhapšenima.
Borba protiv korupcije u suštini je pretvorena u medijski cirkus u kom su uhapšeni već stradali bez obzira na ishod eventualnih suđenja. Ponašanje policije, medija i ministra policije (koji i dalje sam objavljuje ko je i zbog čega uhapšen umesto nadležnih tužilaca koji bi trebalo da vode istrage), kao i gore navedeni elementi ukazuju na osnovanu sumnju da su namere vlasti bile politička promocija i obračun sa opozicijom umesto borbe protiv korupcije.
Na ovaj način, vladavina prava ne samo da nije ojačana već je ozbiljno narušena zloupotrebom institucija. Medijski spektakli, uhapšeni članovi opozicije i korišćenje institucija u stranačke svrhe definitivno su obeležja vladavine Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Hapšenje od 26. decembra samo je zacementiralo ovakav utisak i još više udaljilo Srbiju od pravne države i demokratskog uređenja. A samim tim i od efikasne borbe protiv korupcije.
Autor: Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku
Izvor: balkaninsight.com
