Beograd, 17. oktobar 2018. – Srbija ima temeljne probleme u ekonomiji i društvu i njome se upravlja personalno i "manuelno", a ne institucionalno!
Autor: Ivan Milanović, student Visoke medicinske škole u Beogradu, kolumnista i član Pokreta slobodnih građana.
Sve vreme Vučićeve vladavine imamo maraton laži, spinovanja, podmetanja i obmanjivanja građana!
Danas u Srbiji, dva miliona ljudi živi na ivici bede i beznađa! To znači da se takav građanin svakodnevno pita da li će uspeti sutra da preživi dan!
Nikad ispunjena obećana, besramno poricanje očiglednih istina i brutalnih laži koje se nižu takvom brzinom da su ljudi zaboravili šta je sve izgovarano; građani su metodom ispiranja mozga srozavani do nivoa podanika!
Samo da se podsetimo čuvenog obećanja o hapšenju Mlađana Dinkića, koji je nakon toga postao jedan od najbližih saradnika predsednika Vučića. Ili obećanja poput da neće biti smanjivanje penzija, da će se uvesti kancelarija za brze odgovore, zakon o poreklu imovine, departizacija javnih preduzeća… Sva obećanja su isparila ili se neprekidno premeštaju u futur, uz naravno narastanje bogatog "naprednog" kartela.
U ovih punih šest godina vladavine SNS, Aleksandar Vučić je učvrstio elemente autoritarne političke kulture, uradio je sve da nas ubedi da je Makijavelijeve upute o tehnikama vladanja zaista čitao u celosti, ali ne i Vebera i Lajbnica, na koje se često poziva. I da, umesto ka konsolidaciji, srpsku demokratiju vuče unazad u provaliju autokratije!
Ovde se ne poštuju osnovni elementi jedne savremene, moderne i demokratske države poput slobode govora, podele vlasti, ograničenja vlasti i jedne velike koncepcije vladavine prava.
Imamo na delu jednog vlastodržca, kome je stranka sredstvo za potčinjavanje građana, a cilj razaranje svih institucija, na uštrb ljudskih prava, pravnih normi i svih demokratskih tekovina koji stoje na putu njegovim autoritarnim i apsolutističkim ambicijama.
Politika ne treba da bude oblikovana etikom namera nego politika mora da bude oblikovana etikom odgovornosti.
Etika odgovornosti znači da politika mora da se meri rezultatima. To znači ako se obeća nešto u jednom trenutku, prošle je izvesno vreme, videlo se nakon izvesnog vremena da nije ispunjeno obećanje, nema šta tu da se opravdava, brani, da se premešta u neko buduće vreme, nego da se preuzme odgovornost za (ne)učinjeno.
