Beograd, 09. novembar 2016. – Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ne donosi mnogo novina – napredak nije zabeležen u istom oblastima kao i prethodne godine, a gde ga ima, ograničen je potrebnom primenom donetih zakonskih rešenja i strategija.
Evropska komisija je istakla napredak Srbije u oblastima ekonomskih kriterijuma, regionalne saradnje, posebno u odnosu na migrantsku krizu, i pohvalila konstruktivan pristup pregovorima Beograda i Prištine, iako je konstatovano da je sam napredak u pregovorima ograničen.
Ponavljaju se preporuke poput smanjenja političkog uticaja na pravosuđe, depolitizacije i profesionalizacije javne uprave, unapređenja saradnje Vlade sa nezavisnim telima, većeg uključivanja civilnog društva i unapređenja zakonodavnog procesa i usvajanja neophodnih promena Ustava.
U Izveštaju je naglašena potreba za usklađivanjem sa obavezama iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pоsеbnо u oblastima trgovine poljoprivrednim proizvodima i kоntrоle držаvnе pоmоći.
Rezultati ekonomskih reformi su naročito okarakterisani kao dobri u oblasti smanjenja budžetskog deficita i restrukturiranja javnih preduzeća. Ipak, obim nezaposlenosti, posebno među mladima, i dalje zabrinjava, kao i potrebne reforme obrazovnog sistema i rastući nivo kredita koji ne mogu biti servisirani, što Komisija takođe podvlači.
Ekonomski i društveni razvoj koče slabosti vladavine prava, gde je ostvaren i najmanji napredak. Vladavina prava je iz godine u godinu ključan izazov za Srbiju u svim segmentima – od reforme pravosuđa, do borbe protiv korupcije, a posebno u polju slobode izražavanja.
Svakako najviše zabrinjava ocena da napretka u stvaranju uslova za punu slobodu medija i izražavanja nema u odnosu na prošlu godinu. Zakoni u oblasti nezavisnosti i finansiranja medija izostaju, a pretnje i zastrašivanja novinara se nastavljaju. Koren zabrinutosti leži u izostanku adekvatne reakcije države u vidu istraga i sudskih razrešenja.
Politički uticaj na sudstvo, kao i kvalitet, efikasnost i dostupnost pravde ostaju kritične tačke. Korupcija je ocenjena kao ozbiljan problem, jer napori za njeno suzbijanje ne pokazuju suštinske rezultate.
Evropski pokret u Srbiji sa zadovoljstvom ističe pohvale na račun saradnje civilnog društva i Skupštine Srbije, posebno kroz Nacionalni konvent o Evropskoj uniji i javne konsultacije oko pitanja iz Poglavlja 23 Pravosuđe i osnovna prava, i 24 Pravda, sloboda i bezbednost. Treba obratiti pažnju na ocenu Komisije da puni potencijal analitičke podrške civilnog sektora u procesu kreiranja politika i zakonodavnom procesu nije dovoljno iskorišćen, što ostavlja prostor za unapređenja.
Brine činjenica da je okruženje u kojem rade organizacije civilnog društva i nezavisni mediji neprijateljsko i netolerantno na kritike.
Izveštaj ponavlja da će Srbiја dо pristupаnjа mоrаti pоstеpеnо dа usklаdi svојu spоlјnu pоlitiku sа Zајеdničkom spоlјnom i bеzbеdnоsnom pоlitikom EU. Zanimljiva je stopa usaglašavanja sa deklaracijama EU i zaključcima Saveta u ovoj oblasti koja je sada oko 59%, dok je tokom prošle godine bila 65%.
Ovogodišnji Izveštaj o napretku dolazi u momentu višestrukih izazova i složenih promena unutar same Evropske unije. Ipak, politika proširenja i dalje daje rezultate i podstiče željene promene u državama kandidatima i potencijalnim kandidatima, iako različitim tempom. Sprovođenje reformi je ključno za napredak celokupnog društva, a ne samo za članstvo u EU. Iskren i pravilan pristup reformama jača poverenje građana i država kandidata i država EU.
Neophodno je nastaviti sa primenom preporuka iz Godišnjeg izveštaja i intenzivirati aktivnosti u okviru pregovaračkog procesa. Posebno je važna primena usklađenih standarda EU u svim oblastima, kako bi proces evropskih integracija rezultirao pozitivnim promenama i postao unutrašnji proces transformacije našeg društva.
Evropski pokret u Srbiji poziva Vladu Srbije da intenzivira pripremu i sprovođenje reformi posebno u oblasti vladavine prava, a EU da, sa svoje strane, održi dinamiku pregovaračkog procesa.
