Vlada Srbije zatražila je od beogradskog aerodroma otpust duga od preko 22 miliona dolara koji je napravio avio-prevoznik „Air Serbia“, otkriva Mreža za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK.
Uoči proslave Nove godine, 30. decembra, Vlada Srbije odlučila je da pomogne avio-kompaniji „Air Serbia“ – u kojoj skoro polovinu vlasništva ima arapska firma „Etihad“.
Ta pomoć, međutim, nanosi štetu beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ koji je u državnom vlasništvu i neće moći da naplati preko 2,3 milijarde dinara (22 miliona dolara) duga koji je „Air Serbia“ napravila, otkriva KRIK.
Od kada je „Etihadu“ prodala 49% vlasništva u nacionalnoj avio-kompaniji 2013. godine, Vlada se hvali da je zaključila dobar posao i da je „Air Serbia“ postala firma koja stranom partneru i državi donosi profit. Visina dugovanja, kao i potreba Vlade da interveniše da se oni otpišu na štetu budžeta, govore obrnuto.
Novinari KRIK-a došli su do Zaključka Vlade kojim se aerodromu predlaže otpust dugovanja „Air Serbia“ nastalih u periodu od 01. oktobra 2014. do 18. septembra 2015. godine.
Na Zaključku se nalazi potpis Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade. Mesto gde treba da stoji potpis premijera Aleksandra Vučića je prazno.
U prilogu Zaključka nalazi se i nacrt sporazuma o otpustu duga, čiju kopiju takođe KRIK poseduje, a koji treba da potpišu direktor aerodroma Saša Vlaisavljević i direktor „Air Serbia“ Dane Kondić.
Zaključak i nacrt sporazuma poslati su aerodromu, avio-kompaniji, Ministarstvu privrede i Ministarstvu finansija.
Novinari KRIK-a pokušali su da stupe u kontakt sa Vlaisavljevićem, Kondićem, premijerom Aleksandrom Vučićem, kao i sa Sinišom Malim, predsednikom nadzornog odbora „Air Serbia“. Niko nije odgovorio na poziv.
Stručnjaci upozaravaju da ovaj potez nanosi štetu aerodromu, čiji je država vlasnik sa 83 odsto udela.
Ekonomski novinar Miša Brkić smatra da otpustom duga Vlada pokušava veštački da prikaže da „Air Serbia“ posluje dobro.
„Da se premijer ne meša i preraspodeljuje novac javnih preduzeća, onda bismo imali pravu sliku stanja poslovanja ‘Air Serbia’ koje nije tako sjajno kako vlasnici hoće da predstave“, kaže Brkić za KRIK.
On smatra da ovaj potez znači obaranje cene aerodroma koji država, prema najavama premijera, treba da proda ove godine.
„Može da se zaključi da neko namerno obara cenu aerodroma i da bi neko u toj kupoprodaji mogao da se okoristi“, kaže Brkić.
Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentost Srbija“ smatra da preduzeća ne treba da se finansiraju kroz oprost dugova.
„Nije sporno da država može da pomogne, da vrši ulaganja u preduzeće koje je u njenom delimičnom vlasništvu. Ipak, sam način kako to rade je više sporan nego sama činjenica da se preduzeće ’Air Serbia’ pomaže“, kaže Nenadić.
Ovo nije prvi put da Vlada oprašta dugove privatizovanog avio-prevoznika na štetu drugih državnih preduzeća.
Sličan zaključak Vlada je donela i pre godinu dana kada je oprošteno 1,5 milijardi dinara (17,6 miliona dolara) koje je „Air Serbia“ dugovala aerodromu za prvih devet meseci te godine.
Prethodno je država preuzela otplatu dugovanja koja su nastala pre privatizacije avio-kompanije u vreme dok je poslovala kao „Jat Airways“.
Saša Vlaisavljević, sadašnji direktor aerodroma, vodio je državni „Jat Airways“ u vreme kada je napravljen deo duga. Od 2007. do 2009. Vlaisavljević je bio generalni direktor „Jat“-a, a zatim do 2011. bio je na čelu njegovog upravnog odbora.
Novinari KRIK-a su pre nekoliko meseci otkrili da je Vlaisavljević bio vlasnik kompanije u Hrvatskoj koju nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Nakon otkrića, Vlaisavljević se ispisao iz vlasništva u hrvatskom poslovnom regsitru, što je Agencija prihvatila i nije pokrenula postupak protiv njega.
Pregovore sa arapskom kompanijom „Etihad“ i zaključenje ugovora o prodaji, koje je premijer Vučić nazvao jednim od najboljih Vladinih poslova, predvodio je Siniša Mali, tada Vučićev savetnik za ekonomiju i finansije. Mali je kasnije postao gradonačenik Beograda i predsednik nadzornog odbora „Air Serbia“.
KRIK je otkrio nekoliko slučajeva zloupotreba u koje je Mali uključen – privatizaciju „Beopetrola“, tajnu kupovinu luksuznih apartmana u Bugarskoj, nezakonito prisvajanje 10 hektara zemlje, nameštanje ocu da privatizuje kompaniju „Bratsvo“, ali do danas nadležni organi nisu odreagovali.
Autorka: Dragana Pećo, KRIK – Mreža za istraživanje kriminala i korupcije
