Brisel, 31. januar 2018. – Džo Linen, poznati nemačaki član Evropskog parlamenta oštro je kritikovao članice tzv. Višegradske grupe za podrivanje evropske demokratije uoči ključnog samita EU u februaru čija će osnovna tema biti evrospki izbori 2019. godine.
Linenova kritika usledila je nakon najnovijeg saopštenja zemalja Grupe – Mađarska, Poljska, Česka i Slovančka – koju su predstavnici tih država usvojili na sastanku Budimpešti. Linen je reagovao tri dana nakon sastanka na kojem je tema bila zajednički nastup četiri zemlje o tome kako reformisati Evropsku uniju nakon izlaska Velike Britanije iz bloka 2019. godine.
Višegradska grupa se protivi predlozima za veću integraciju među preostalih 27 članica, za koju se zalažu važne zapadne sile kao što su Nemačka i Francuska i što podržava Evropska komisija u Briselu.
U zajedničkom saopštenju sa sastanka u mađarskoj prestonici, članice Grupe su poručile: "Institucije EU bi trebalo da sve zemlje članice tretiraju jednako i da se strogo drže pravila svojih odgovarajućih… nadležnosti. Pravo zemalja članica da sprovode svoje reforme u skladu sa svojim nadležnostima mora da se poštuje."
Linen, poznat po podršci federalnoj Evropi i učesnik u pisanju Evropskog ustava, je 30. janura izjavio: "Vlade zemalja Višegradske grupe se zalažu za Evropu izvršne vlasti u kojoj bi odluke bile donošene u malim krugovima bez neophodne parlamentarne kontrole," rekao je i dodao:
"One ignorišu ulogu Evropskog parlamenta kao partnerskog ko-zakonodavca''. Odbacujući demokratski napredak kao što su glavni kandidati (“Spitzenkandidaten”, nemačka reč koja je u terminologiju EU ušla 2013) za kancelariju predsednika Komisije i transnacionalne liste, oni (zaptravo) pokazuju ignorancuiju prema evroipskim glasačima.
"U vezi sa migracionom politikom, Višegradska grupa je ponovila ranije stavove u kojima kažu da su oni više za "efikasnu, odgovornu i primenjivu (EU) spolnu kontrolu granica kako bi se izbegle obavezne kvote, koje su nefikasne i već su podelile Evropu". I već ranije je Grupa saopštila da ih ne treba da bude kažnjenazbog različitog stava unutar bloka.
Članice četvorke su se još 2015 – kad su zbog ogromnog priliva izbeglica iz ratom zahvaćenih zemalja Bskog Istoka u Evropu, Unija donela odluku da se teret prihvatanja miliona ljudi relativno podjednako podeli među članicama bloka – tome usprotivile. U politici tzv. novih članica su vidni bili islamofobija, populizam i čak rasizam. Češka je, na primer, u početku pristala da prihvata sam izbeglice hrišćanske veroispovesti, da bi kasnije i tu odluku ukinula.
Izjava članica Višegradske grupe nije sasvim jasna kad je reč o modelu „Spitzenkandidaten“ za evropske izbore koji je prvi put uveden 2014, ali kažu da to ne bi trebalo da podrije sadašnju ravnotežu institucija među državama članicama.
EU lideri se sastaju 23. februara na neformalnom susretu kako bi dogovorili precizan sastav Evropskog parlamenta nakon izbora 2019, moguće transnacionalne liste i proceduru za imenovanje glavnih zvaničnika, uključujući i "Spitzenkandidaten".
Linen kaže da je i pre odlučujćeg samita, Višegradska četvorka bila "u koliziji sa Evropskim parlamentom i mnogim zemljama članicama".
"Postoji opanost od raskola ne samo po jednom pitanju već i u vezi sa demokratskom prirodom Evropske unije. Dok Emanuel Makron promoviše suverenu i demokratsku Evropu, Viktor Orban (mađarski premijer) i i Jaroslav Kačinski (bivši predsednijk vlade Poljske) zagvaraju nacionalizam i izgleda da je njima EU samo izvor strukturnih fondova," rekao je Linen.
"Zbog toga je još značajnije da nova nemačka vlada zajedno sa Francuskom odbrani evropsku demokratiju. Koalicioni dogovor (između kancelarke Angele Merkel i vođe socijaldemokrata Martina Šulca) ne bi trebalo da ostavi sumnju da Nemačka podržava demokratsku Evropsku uniju koja je sposobna da radi.", preneo je Euractiv.
