Više od 200.000 izbegle dece bez pratnje roditelja traži azil u Evropi

UNHCR

London, 10. septembar 2020. – U Evropi je u proteklih pet godina, bežeći od sukoba, progona i nasilja, azil zatražilo oko 210.000 dece izbeglica i migranata bez roditejske pratnje.

Broj dece koja su utočište našla na starom kontinentu sigurno je i daleko veći, jer su mnoga primorana da žive u senci, rizikujući eksploataciju i zlostavljanje.

U izveštaju humanitarne organizacije Spasimo decu (Save the Children) „Zaštita izvan domašaja: Prava dece izbeglica i migranata u Evropi„, upozorava se da se mnoga deca migranti, koja su stigla do evropskih zemalja, i dalje bore da dobiju izbeglički status.

U istom periodu (od pet godina) više od 700 dece, među kojima i beba, izgubilo je život u pokušaju da se domognu obala Evrope, na opasnim plovidbama preko mora„, navela je organizacija Spasimo decu u izveštaju, koji je objavljen na petu godišnjicu smrti trogodišnjeg dečaka Alana Kurdi nedaleko od obale Turske. Fotografije poginulog dečaka postale su simbol stradanja dece u migrantskoj krizi.

U izveštaju se upozorava da su odluke koje su evropske zemlje donele u poslednjih pet godina, u cilju upravljanja izbegličkom krizom „samo otežale kretanje izbeglica, dece i odraslih, i učinile ga opasnijim„, i da je jedan od „najdrastičnijih primera ugrožavanja dečijih prava“ situacija u kojoj se nalaze deca izbeglice i migranti u Grčkoj.

U prethodnih godinu dana, na grčkim ostrvima svakodnevno boravi oko 10.000 dece, od čega je 60% mlađe od 12 godina. Iako su uloženi određeni napori za njihovo preseljenje dece iz Grčke, hiljade ih i dalje ostaje napušteno zbog nespremnosti nekih evropskih zemalja da prihvate i zbrinu decu koja su među najugroženijim na svetu„, izjavila je direktorka evropskog ogranka organizacije Spasimo decu Anita Bej Bundegard, dodajući: „Deca i dalje umiru na pragu EU, a evropski lideri okreću glavu„.

Spasimo decu navodi da deca izbeglice i migranti u najvećem broju dolaze iz Avganistana iz Sirije.

U Siriji, sukob ulazi u desetu godinu, i polovina od osam miliona dece u toj zemlji ne zna ni za šta drugo osim rata. Konflikt u Avganistanu – odakle potiče većina dece bez pratnje u Evropi – već godinama je među najsmrtonosnijim sukobima po decu, koja čine gotovo trećinu svih žrtava u toj zemlji„, navodi se u izveštaju.

Humanitarna organizacija ukazuje i da su u mnogim evropskim zemljama, osim zatvaranja granica za migrante, olakšane i procedure za pritvaranje dece i ujedno otežano ili gotovo onemogućeno njihovo spajanje sa roditeljima.

Ahmed, petnaestogodišnji dečak koji je pobegao iz Sirije i sada se nalazi u Beogradu, rekao je: Kada pokušamo da pređemo granicu dobijemo teške batine. Često su jako grubi. Mislim da žele da nas zastraše da ne bi ponovo pokušali. Svoju porodicu nisam video jako dugo, a otišao sam zato što za mene u Siriji, Libanu ili Turskoj više ničega nije bilo„, piše u izveštaju.

Deca, bilo da putuju sama ili sa porodicom, imaju jedinstvene potrebe i mora im se pružiti sigurnost. Pa ipak, EU je odogovorila sve restriktivnijim i opasnijim merama„,  konstatuje Spasimo decu.

Samo u Grčkoj, u martu ove godine u pritvoru je bilo 331 dete. Prema svedočenjima dece i humanitarnih radnika, mnoga deca imaju simptome traume i depresije, kao što su noćne more, ali ima i ozbiljnijih slučajeva samopovređivanja, kao posledice iskustava u zemljama porekla i mukotrpnog putovanja, stalne nesigurnosti zbog statusa i straha od deportacije„, navodi se u izveštaju.

Na osnovu podataka koje su prikupile organizacije poput evropske statističke službe Eurostat, Komesara UN za izbeglice (UNHCR) i Međunarodne organizacije za migracije (IOM), organizacija Spasimo decu je utvrdila da većina od oko 200.000 dece bez pratnje starijih potiče iz Avganistana, Sirije i Eritreje, a nalaze se u Nemačkoj, Grčkoj, Italiji i Švedskoj.

Od oko 35.000 tražilaca azila u poslednjih pet godina koji su preseljeni iz Grčke i Italije, samo 834 su bila deca bez pratnje, a broj dolazaka u Grčku preko mora se sa 2018. na 2019. godinu gotovo udvostručio, odnosno porastao sa 32.000 na 60.000 ljudi.

Iako je došlo do određenih pomaka, oni su ostali u senci oštrih graničnih politika i mera za sprečavanje ranjive dece da uopšte uđu u Evropu. Nove migracione politike ne bi trebalo da nastaju po cenu dečijih života„, navodi u izveštaju Spasimo decu.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…