Institucije Evropske unije i druge međunarodne organizacije u Briselu direktno ili indirektno doprinose sa 121.000 radnih mesta i oko pet milijardi evra godišnje ekonomiji tog grada. U Briselu direktno u institucijama EU i drugim međunarodnim organizacijama, poput NATO, radi 81.000 službenika, pokazao je izveštaj "Evropa u Briselu – podaci 2016". Od tog broja, 40.000 ljudi, uključujući pripravnike i stažiste, radi baš u EU institucijama i agencijama.
Istovremeno je još 40.000 radnih mesta u Briselu otvoreno indirektno, s obzirom na prisustvo međunarodnih organizacija, u lobiranju, novinarstvu, regionalnim predstavništvima i različitim uslugama, poput organizacije događaja, hotelijerstva i keteringa.
Zahvaljujući tome, ti poslovi obezbeđuju 16,7% zaposlenosti u Briselu i donose lokalnoj ekonomiji oko pet milijardi evra dodate vrednosti godišnje, pokazao je izveštaj zvanične turističke agencije regiona Brisel-prestonica Vizit.Brisel (visit.brussels).
Novi podaci ukazuju na rast, s obzirom da je po onim objavljenim 2013. godine 13-14% radnih mesta u Briselu direktno ili indirektno dolazilo iz prisustva međunarodnih institucija, istakao je menadžer za Evropu agencije Vizit.Brisel Patrik Strulens (Patrick Struelens).
"Izveštaj potvrđuje uticaj koji oko 60 evropskih, međunarodnih i međuvladinih institucija ima u regionu (Brisela) i ekonomsku snagu koju predstavljaju", navodi se u saopštenju regiona Brisel-prestonica.
Podaci pokazuju da je u Briselu sedište 20 EU organizacija i 42 međuvladine organizacije. Tu je i 300 regionalnih i lokalnih predstavništva.
Navodi se i da je u registru lobista EU registrovano najmanje 20.000 lobista koji predstavljaju 8.686 organizacija, poput trgovinskih udruženja, NVO, konsultanata. U Briselu kancelarije ima 28% tih organizacija sa budžetom od minimalno 160 miliona evra godišnje za svoje lobiranje.
U regionu Brisel-prestonica radi i 979 stranih novinara i 5.400 diplomata. Tu je i 29 internacionalnih škola sa 22.772 đaka.
Strulens je za EurActiv.com rekao da je procena od 20.000 lobista u Briselu bazirana na broju iz registra transparentnosti EU institucija ali da je njihov broj, uključujući neregistrovane, verovatno za oko 20-25% veći, što znači da ih ima između 24.000 i 25.000.
Istovremeno Brisel ima "najveći broj diplomata u svetu" i tvrdi da ima "treći po veličini BDP po stanovniku u Evropi", uprkos raširenom mišljenju među državljanim drugih zemalja koji tu rade da je grad prljav i nebezbedan.
Strulens je odbacio kritike da zvaničnici EU u Briselu malo doprinose lokalnoj ekonomiji ukazujući na visoku potrošnju te zajednice. Takođe je odbacio tvrdnje da je zajednica ekspatrijata u Briselu sa visokom kupovnom moći kriva za rast cena nekretnina.
"Statistike ne pokazuju da je to tačno. Cene nekretnina porasle su u većini evropskih prestonica i Brisel nije izuzetak", kazao je Strulens.
Neki podaci iz izveštaja ipak su u najmanju ruku sumnjivi. Tako se npr. navodi da je Brisel "najveći kongresni grad u Evropi" i drugi u svetu. Međutim, rekao je za EurActiv jedan belgijski izvor, pojam kongres shvaćen je u istraživanju veoma široko tako da uključuje i manje sastanke koje održavaju NVO i trgovinska udruženja.
Izvor: euractiv.com
