Beograd, 26. novembar 2018. – Evropski savet 25. novembra je dao "zeleno svetlo" na nedavno dogovoreni Ugovor o povlačenju Ujedinjenog Kraljevstva iz EU.
Posle osamnaest meseci turbulentnih pregovora, Bregzit polako dospeva u završnu fazu.
Strahinja Subotić (istraživač Centra za evropske politike – CEP) govori za Euractiv o završnoj fazi povlačenja Ujedinjenog Kraljevstva iz EU.
Da li je sada proces Bregzita završen?
Iako je jučerašnja odluka od velikog značaja, ovo je samo jedna strana novčića, jer i dalje ostaje neizvesno da li će ovaj Ugovor na isti način biti dočekan u britanskomparlamentu. Premijerka UK Tereza Mej jeste uspela da obezbedi većinu u svom Kabinetu, ali problemi za nju se tu nisu završili.
Ubrzo nakon odluke Kabineta, glavni pregovarač o Bregzitu, Dominik Rab, dao je ostavku, zajedno sa još nekolicinom članova Kabineta, ukazujući da taj dogovor u suštini zadržava UK jednom nogom u EU. Njegovo zapažanje je na mestu, jer je dogovoreno da UK ostane deo carinske unije EU, dok bi Severna Irska ostala u najvećoj meri u unutrašnjem tržištu EU, sve dok se ne nađe neko bolje rešenje koje bi sprečilo pojavu granice na ostrvu Irske.
Ovaj dogovor nije naišao ni na podršku u redovima mlađih koalicionih partnera premijerke Mej, odnosno Demokratske unionističke partije iz Severne Irske, kao ni među opozicijom, odnosno Laburističkom partijom.
Šta možemo očekivati u narednom periodu?
S obzirom da brojno stanje u britanskom parlamentu u ovom trenutku nije na strani premijerke Mej, može se reći da je ova završna faza ujedno i najneizvesnija tokom čitavih pregovora.S obzirom da više nije moguće pregovarati o Bregzitu, britanski parlament će imati binarnu opciju – prihvatiti ili odbaciti dogovoreni Ugovor.
Ukoliko se potonje desi, to će biti scenario koji će najmanje odgovarati EU i UK, ne samo zato što će to dovesti do uspostavljanja granice na trusnom području kao što je Severna Irska, već će dovesti i do najvećih gubitaka na obe strane – do 10% gubitka BDP-a za UK, i do 1,5% za EU (prema procenama ekspertskih zvaničnika UK). Da li će premijerka Mej uspeti da premosti svoju najveću prepreku biće poznato uskoro, jer bi glasanje u britanskom parlamentu trebalo da se održi već početkom decembra.
Da li će izlazak UK iz EU uticati na Zapadni Balkan?
Kada je u pitanju Zapadni Balkan, izlazak UK iz Unije ne bi trebalo u značajnoj meri da dovede do promena, ni na ekonomskom, ni na političkom planu.
Gledano sa ekonomske strane, Bregzit će predstavljati korak unazad za trgovinsku saradnju između UK i Zapadnog Balkana, jer će po izlasku UK iz Unije prestati da važe Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju kojim se omogućavao slobodan pristup međusobnim tržištima. Ipak, ovaj potez ne bi trebalo u većoj meri da pogodi ni jednu od dveju strana, s obzirom da UK ne predstavlja značajnog trgovinskog, niti investicionog partnera ovog regiona.
Ovo je posebno očigledno kada se uporedi ekonomska uloga UK u regionu sa Nemačkom ili Italijom, ili čak ako se pogleda nivo trgovinskog balansa UK sa državama regiona (na primer, Srbija izvozi 1,19% u UK, dok uvozi samo 1,86%).
Politički gledano, očekuje se da će UK nastaviti aktivno da prati dešavanja u regionu, simultano pružajući podršku proširenju EU. S obzirom da UK neće više biti u prilici da direktno utiče na spoljnu i bezbednosnu politiku EU, kao ni na njenu politiku proširenja, UK će uložiti napore da zadrži svoj glas u regionu, pre svega fokusirajući se na polje bezbednosti.
Po održavanju nove runde Berlinskog procesa u Londonu, jula 2018. godine, UK je najavilo dupliranje sredstava koje će se posvetiti bezbednosnim pitanjima u regionu. Uz to, imajući u vidu odnose koje UK ima sa Rusijom, nije iznenađenje da će njen cilj nastaviti da bude suzbijanje ruskog uticaja u regionu.
Sve u svemu, Zapadni Balkan će ostati geopolitički značajan region za UK i u post-Bregzit eri, pa se zato može očekivati njen dalji aktivni angažman na ovim prostorima.
