Prag, 22. avgust 2020. – „Opcija razmene teritorija između Beograda i Prištine, nije na stolu. Prema svemu što je viđeno u mnogo prethodnih meseci, ona više nije na raspolaganju, iako je možda ranije bila“.
To kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivan Vejvoda, naučni savetnik na Institutu za humanističke nauke (IWM) u Beču, a prethodno potpredsednik za programe u Nemačkom Maršalovom fondu (German Marshall Fund, GMF) Sjedinjenih Američkih Država.
U intervjuu za RSE Vejvoda kaže i da ne veruje da su srpska vlada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić spremni da u ovom trenutku potpišu sporazum koji bi podrazumevao priznanje nezavisnosti Kosova.
Veruje, međutim, da će, uprkos opoziciji iz redova krajnje desnice i ekstremnih nacionalista, tiha većina na obema stranama prihvatiti racionalan sporazum koji je proizaći iz pregovora.
RSE: Gospodine Vejvoda, dugo ste uključeni u političke procese na Balkanu. Kako vidite trenutnu situaciju u balkanskim zemljama, u pogledu unutrašnje-političke situacije u njima, kao i njihovih međusobnih odnosa?
Vejvoda: Balkan, odnosno, preciznije Zapadni Balkan, prošao je kroz vrlo dramatičan proces, pre svega, raspada Jugoslavije, koji je počeo početkom 90-ih godina, a takva situacija je definisala političko okruženje čitavu jednu deceniju – sve do 2000. godine, do pada Miloševićevog režima (Slobodan Milošević, nekadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije, prim. red.).
Tek posle toga počele su evroatlantske integracije zemalja regiona, prilike su stabilizovane i uspostavljen trajni mir. Pomerajući se ka sadašnjoj situaciji, 30 godina nakon pada Berlinskog zida, 20 godina od pada Miloševića i 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, vidimo da su zemlje ovog regiona u različitim fazama svojih evrointegracija. Neke su postale članice NATO-a, kao što su Albanija, Hrvatska i sad Severna Makedonija, a sve imaju kao strateški prioritet da postanu članice Evropske unije.
Naravno, na sve ove zemlje je uticala vrlo dramatična svetska finansijska kriza iz 2008., koja je počela krahom banke Lehman brothers, kao i drugi ekonomski i finansijski problemi oko eura.
Sve je to dovelo do situacije u kojoj je ekonomski rast bio drastično smanjen; umesto rasta od šest-sedam odsto, koji smo imali do 2008-2009. godine, stope rasta su pale, a to je značilo da vlade nisu bile u stanju da pune džepove građana, što je rezultiralo ekonomskim i socijalnim tenzijama.
Na kraju, iako to nije manje važno, imali smo i nerešene bilateralne probleme između zemalja regiona, a glavni među njima je nerešen problem između Srbije i Kosova. Bilo je tu dobrih momenata pomirenja posle 20 godina, ali, naravno, bilo je i loših, ali nijedan od njih, uprkos ovim „katastrofičarima“ koji predviđaju da će ponovo izbiti rat na Balkanu, neće ponovo dovesti do oružanog sukoba u regionu. Mnogi od nas stalno govore da oružani sukob u regionu neće ponovo izbiti jer smo imali rat 90-ih.
Intervju sa Ivanom Vejvodom, u celosti, možete pročitati na sajtu RSE.
