Beograd, 28. jun 2022. – Visoki saradnik Instituta za društvene nauke u Beču Ivan Vejvoda izjavio je da Srbija ne može da zadrži neutralnost, navodeći da je Srbija išla u NATO do 2004. godine.
Vejvoda dodaje i da su za vreme premijera Zorana Đinđića počeli razgovori oko ulaska u punopravno članstvo Alijanse, „ne zanemarujući nipošto zločin koji je učinjen“.
Vejvoda je za TV Insajder podsetio da je pod premijerom Vojislavom Koštunicom 2004. godine došla ustavna odredba da će Srbija biti vojno neutralna, ali da se „jasno kaže da smo vojno, a ne ideološki neutralni“.
Na pitanje da li za Srbiju zaista postoji dilema EU ili Rusija, Vejvoda je odgovorio da on ne vidi nikakvu dilemu jer je Srbija geopolitički u Evropi, okružena je zemljama EU i NATO, a želi i da se pridruži zajednici evropskih naroda.
„Ako bismo iduće nedelje imali referendum o pristupanju EU, siguran sam da bismo imali podršku od 65 odsto, bez obzira šta ankete kažu. Ljudi svojim zdravim razumom znaju da je bolje biti u tom krugu nego izvan njega“, ocenio je on.
Vejvoda je rekao i da je pitanje zašto Srbija nakon invazije Rusije na Ukrajinu nije uvela „bar minimalne“ sankcije toj zemlji.
Ocenio je da je ruska invazija izazvala jačanje transatlantskog jedinstva EU i Sjedinjenih Američkih Država, kao i unutar same EU, što je dovelo do šest paketa evropskih sankcija Rusiji, mada ih ne primenjuju svi isto.
„Ne primenjuju ih svi jednako. Ne živimo u svetu bajki, živimo u realnom svetu gde razne zemlje među tih 27 članica imaju razne potrebe i interese, ali su sve uvele određeni nivo sankcija Rusiji“, kazao je Vejvoda.
Na pitanje da li se bliži novi svetski rat, Vejvoda je odgovorio da se niko više ne usuđuje da kaže „ne“, nakon što su mnogi mislili da Rusija neće pokrenuti invaziju na Ukrajinu.
Rekao je da ne veruje da će doći do napada na bilo koju zemlju NATO, jer bi to aktiviralo član 5 koji kaže „ako je napadnut jedan član NATO, napadnuti su svi“.
„Mislim da Rusija, odnosno njen predsednik Vladimir Putin, neće da ide u tom pravcu. Po meni je to crvena linija“, ocenio je Vejvoda.
Na pitanje o Samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana, koji je održan prošle nedelje, Vejvoda je odgovorio da je ovo trenutak kada se donese „teške i velike“ odluke, poput one da se Ukrajini i Moldaviji da status kandidata za članstvu u EU.
Vejvoda je dodao da se očekivalo da će na tom samitu i Bosna i Hercegovina dobiti status kandidata za članstvo u EU, da će Severna Makedonija i Albanija otpočeti pristupne pregovore, a Kosovo dobiti viznu liberalizaciju, ali da se ništa od toga nije dogodilo.
