Evropski sud pravde mogao bi da donese odluku kojom bi se ograničio nadzor komunikacija u Velikoj Britaniji samo nekoliko sedmica pre referenduma o izlasku te zemlje iz EU. U pitanju je mogućnost ministarstva unutrašnjih poslova da zatraži od telekomunikacionih operatera da čuvaju podatke o komunikacijama 12 meseci.
Hitno saslušanje o takozvanoj povelji o prisluškivanju, odnosno odredbama zakona o ovlašćenjima u istrazi, zakazano je za 12. april, pa se lako može dogoditi da se odluka objavi uoči referenduma o EU 23. juna, preneo je britanski dnevnik Gardijan.
U ovom slučaju postavlja se značajana dilema kako pomiriti suprotne interese privatnosti na mreži i nacionalne bezbednosti. Slične zahteve podnelo je devet članica EU i Evropska komisija.
Slučaj su podnela dva poslanika, konzervativac Dejvid Dejvis (David Davis) i zamenik predsednika laburista Tom Votson (Watson). Očekuje se da će Votson ići u Luksemburg na slušanje.
Sudije će razmatrati pravni osnov za način na koji policija i bezbednosne službe pristupaju prikupljenim podacima, sudsku dozvolu za proces i neselektivno presretanje informacija o elektronskoj pošti, telefonskim pozivima i tekstualnim porukama. Ovo su ključni elementi zakona o ovlašćenjima u istrazi, koji se naziva i poveljom o prisluškivanju. Tekst je prošao drugo čiranje u Palamentu, i postaviće pravila za nadzor komunikacija.
Pojašnjenje EU propisa zatražio je apelacioni sud. Predsednik Evropskog suda pravde, belgijski sudija Koen Lenaerc, odobrio je hitno saslušanje. Prema njegovim rečima, rasprava se vodi o nadležnosti ministarstva unutrašnjih poslova da "zatraži od javnih teleekomunikacionih operatera da zadrže podatke o komunikacijama najviše 12 meseci, pri ćemu je isključen sadržaj komunikacija".
Stav ovog sudije je da nacionalni propisi koji odobravaju zadržavanje svih podataka o elektronskim komunikacijama mogu da budu u suprotnosti sa članovima 7 i 8 povelje o osnovnim pravima. Član sedam odnosi se na poštovanje privatnog i porodičnog života, što uključuje i komunikacije, a član osam je o zaštiti ličnih podataka.
Ovaj slučaj zapravo je posledica ranije presude Evropskog suda pravde, pod nazivom Digitalna prava Irska, zbog koje je već oboren vladin zakon o zaštiti podataka i ovlašćenjima u istrazi iz 2014. godine zbog neusaglašenosti sa pravom EU, podseća Gardijan.
Evropski sud pravde, čije odluke su obavezujuće, postao je goruća tema tokom kampanje za referendum. Ovaj sud godinama se bavio gotovo isključivo trgovinskim pitanjima, ali je nedavno teme proširio i donosi i odluke koje se odnose na privatnost, prava zatvorenika i pitanje da li žene mogu da nose marame na poslu.
U nastojanju da ograniči uticaj sudija EU u zemlji vlada priprea novi zakon za koji se priča da će vrhovni sud pretvoriti u ustavni sud sa idejom da se omogući odupiranje neželjenim odlukama sudija EU. Međutim, nije izvesno da je tako nešto moguće.
Postoji mogućnost da Evropski sud ne objavi presudu pre referenduma, mada se u sudskim dokumentima navodi da j e potreban hitan odgovor.
Mnoge organzicije uključujuči Privatnost (Privacy international), udruženje pravnih zastupnika (Law Soceity) i grupa za promociju privatnosti i slobodnog govora na internetu Open rajts grup (open rights group) takođe su se uključili u ovaj slučaj, tvrdeći da sporne odredbe britanskih propisa nisu u skladu sa evropskim zakonima, kao i da je potrebno da Evropski sud zaštiti privatnost.
Izvor: The Guardian/Euractiv
