Novi Sad, 23. februar 2020. – Bezmalo sedam godina nakon što joj je iz suda u Strazburu naloženo da u roku od godinu dana usvoji odgovarajući zakon, Skupština Srbije će baš u osvit početka predizborne kampanje raspravljati o Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji.
Osim što je Srbija od 2014. ignorisala obavezu koju ima kao članica Saveta Evrope, da poštuje i izvršava presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, njena vlada se odlučila i da utvrdi tekst zakonskog predloga o nestalim bebama koji u potpunosti ignoriše upravo interese roditelja nestalih beba.
Zbog toga sva udruženja roditelja nestalih beba, kao i stručna javnost, traže od 2018, kada je Vladin predlog zakona ušao u skupštinsku proceduru, da se taj akt povuče iz procedure i da se krene u pisanje potpuno novog zakona.
Teško bi išta jače ilustrovalo mučno raspoloženje u tim udruženjima zbog tvrdog stava Vlade Srbije od čina Vladimira Čičarevića iz Udruženja roditelja nestalih beba koji je u novembru, na javnom slušanju o problemu nestalih beba, izašao za govornicu i, rekavši da se predloženi zakon ne bavi problemima nestalih beba, već problemima obeštećenja, demonstrativno pocepao taj predlog.
„U suštini, ovakav tekst zakona ne odgovara nikome osim državi, jer zakon ne uspostavlja jasan mehanizam koji daje mogućnost da se u svakom pojedinačnom slučaju istraži sudbina deteta za koje se sumnja da je nestalo, već u svom tekstu krije nameru države da ovakve slučajeve zatvori prostom naknadom štete, ocenjuje za VOICE advokatica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), jedne od organizacija koje prate izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u Srbiji.
Upravo je presuda tog suda iz 2013. trebalo da još 2014. bude razlog za donošenje zakona o nestalim bebama.
Evropski sud za ljudska prava, kod nas kršten i kao „sud u Strazburu“, doneo je, naime, 2013. godine presudu u slučaju „(Zorice) Jovanović protiv Srbije“ zbog povrede prava na lični i porodični život, kojim je obavezao Srbiju da u roku od godinu dana preduzme sve odgovarajuće mere da osigura uspostavljanje mehanizma za obeštećenje roditelja.
Milena Vasić podseća da taj mehanizam, prema zahtevima presude, trebalo da nadzire nezavisno telo sa odgovarajućim ovlašćenjima koje će moći da pruži pouzdane odgovore u vezi sa sudbinom svakog deteta i pruži odgovarajuću naknadu prema slučaju.
Po preporuci Zaštitnika građana iz 2010. godine, Evropski sud je preporučio da ovaj mehanizam bude poseban zakon.
Osim izvršenja presude, cilj predloženog zakona, kako stoji u njegovom članu 2, jeste i „utvrđivanje činjenica pogodnih da se utvrdi istina o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, na osnovu dokaza koji se izvedu i podataka koji se prikupe od državnih i drugih organa, roditelja i drugih lica“:
Međutim, upozorava advokatica Vasić komentarišući postojeći tekst predloga zakona, ukoliko sud ne može da utvrdi činjenice šta se dogodilo sa nestalim detetom, ovo bi samo konstatovao rešenjem, a roditeljima bi u tom slučaju pripadalo pravo na naknadu štete – u visini do 10.000 evra.
„Ovakva odredba u kombinaciji sa neadekvatnim postupkom koji je predviđen pred sudom, stvara opravdanu bojazan da ovi slučajevi neće biti ozbiljno istraženi. Dodatno je problem što nigde u javnosti nismo mogli da čujemo mišljenje sudija vanparničnog suda, čija je nadležnost predviđena za ove slučajeve, a njihovo mišljenje je od izuzetnog značaja, budući da će oni biti sutra ti koji primenjuju navedeni zakon. Suština je, dakle, u procesnim odredbama zakona koje nisu predvidele dobar istražni mehanizam za saznavanje istine o svakom detetu“, navodi Milena Vasić.
Predloženi zakon upravo je takav da je uspeo da ujedini sva udruženja roditelja nestalih beba u neslaganju s njegovim odredbama i zahtevima za pisanjem potpuno novog zakona koji bi uvažio interese ali i bol koju žive brojni roditelji u Srbiji, neki već decenijama.
„Slučajevi krađe beba iz porodilišta najmasovnije je kršenje ljudskih prava u Srbiji“, naglašava Milena Vasić iz YUCOM-a.
Tekst Denisa Kolundžije, u celosti, možete pročitati na portalu VOICE.
