Uz smrtnost od virusa, postoji privredna i ekonomska smrtnost

Ivana Pavlović

Beograd, 02. januar 2021. – Ovo što sada živimo sigurno je jedna vrsta svetske krize i maloga rata, ali njih, za razliku od Velike depresije i velike svetske ekonsmske krize iz 2008. i 2009. godine, nisu izazvale banke.

To je izjavila FoNetu novinarka mesečnika Nova ekonomija Ivana Pavlović i upozorila da je „nevidljivi virus“ udario u srce realnog sektora.

Privreda, industrija i mala i srednja preduzeća tek bi trebalo da se izbore sa onim što se dešava, ukazala je Pavlović u serijalu razgovora Destinacija, posvećenom posledicama pandemije korona virusa, i procenila da će se kriza možda prebaciti i na finansijski sektor.

Upitana kako je Srbiji u vreme pandemije uspelo da ima najmanji pad BDP u Evropi, Pavlović je odgovorila da se „naš uspeh odražava srećom u nesreći da nemamo more„.

Kako je ocenila „u 2020. godine smo konačno videli u čemu je ‘lepota’ toga što nemamo more i razvijenu tu vrstu turizma„, jer je kriza najviše pogodila one zemlje čiji je najveći deo BDP upravo turizam.

Prema njenom objašnjenju, razlog što Srbija nije „pala“ nije u tome što je imala najbolje mere ekonomske politike, već zato što u strukturi privrede dominiraju grane čije proizvode građani najviše koriste u svakodnevnom životu.

Misleći na hranu i kućnu hemiju, Pavlović je među razloge uvrstila i to „što nemamo neke visokotehnološke grane i turizam“ koji su sada svuda pretrpeli najveći udar.

Ako se prošetate bilo kojim gradom u Srbiji i pogledate koji su lokali „zakantačeni„, ilustrovala je ona, može se videti da su „stradale turističke agencije, sektor usluga i trgovina koja je plaćala vrlo skupe zakupe„.

Pavlović je predočila i da je „ivent industrija“ organizatora svadbi, rođendana i drugih manifestacija „potpuno pokošena“.

Pored industrije hrane, koja je kratkoročno zabeležila rast tokom pandemije i farmaceutske industrije, porast su zabeležili svi poslovi u vezi sa digitalizacijom i onlajn prodajom, istakla je ona i protumačila da je digitalizacija bila „jedini način da preživite„.

I dalje će „bujati“ onlajn servisi, imajući u vidu da većina firmi u Srbiji već sada planira da se do juna ne vrati u kancelarije, predvidela je Pavlović, koja se nada da će tu biti različitih poslovnih ideja „čak i iz Srbije„.

Govoreći o merama države za ublažavanje posledica krize, ona je pohvalila „relativno brzu“ reakciju Vlade, ali je konstatovala da te mere nisu bile selektivne i targetirane „ka onim ljudima i sektorima kojima su stvarno bile potrebne„.

U tom smislu, smatra Pavlović, Srbija je možda „potrošila kviska“ merom kojom je po 100 evra deljeno svim građanima linearno, „pošto smo došli u situaciju da je jasno da je nekim sektorima i sada potrebna pomoć, jer su bukvalno na kolenima i pred gašenjem„.

Prema njenoj oceni, stalno se zaboravlja da „nema nikakve pomoći za ljude koji su radili u sivoj ekonomiji i neformalnom sektoru sa vrlo labavim formama radnih ugovora„.

Ti ljudi su odmah ostali bez posla i nisu mogli da se prijave Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ako su i mogli, „ta pomoć koju dobijate na birou je mnogo manja nego što je bila, a Vlada ni na koji način ne predviđa finansijsku podršku za takve ljude, porodice i decu„, ocenila je Pavlović.

Kada je reč o penzionerima, ona smatra da opcija linearne pomoći penzionerima, kao i činjenica da „svima delite pomoć, a niste targetirali grupe, govori o nekoj vrsti populizma„.

Od samog početka krize stizala su upozorenja da postoji smrtnost od virusa, podsetila je Pavlović, ali je napomenula da postoje i privredna i ekonomska smrtnost.

Nažalost, mnogo više ljudi će umreti od posledica ove pandemije nego od samog virusa, odnosno mnogo više ljudi će umreti, nastradati i izgubiti i fizičko i psihičko zdravlje zbog siromaštva, gladi, izvršitelja i kredita„, procenila je Pavlović.

Ona je konstatovala da su građani Srbije, „nažalost, navikli na takve lomove“ i dodala da Vlada Srbije nema mnogo mogućnosti, u poređenju sa nekim drugim zemljama u kojima su finansijski paketi pomoći bili „veoma izdašni“.

Prema njenom mišljenju, pitanje je da li Vlada ima prostora da ubacuje „novi keš„, ne samo zaduživanjem, nego i primarnom emisijom, što bi značilo da „štampa pare„.

Potrebno je ispuniti neke uslove kako se u zemlji ne bi stvorili inflacija i dodatna nesigurnost, zaključila je Pavlović.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…