Beograd, 20. avgust 2016. – Međunarodni dan životinja beskućnika (International Homeless Animals Day) koji se svake godine obeležava treće subote u avgustu mesecu dan je kada organizacije širom sveta upozoravaju na patnju napuštenih životinja i apeluju na vlasnike kućnih ljubimaca da ih obeležavaju i sterilišu, i da ih ne napuštaju.
Srbija još jedan dan posvećen životinjama beskućnicima dočekuje ignorišući patnju napuštenih pasa i mačaka koji su izbačeni na ulicu ili su zatočeni u nehumanim prihvatilištima, saopštava LINK PLUS.
Gradska uprava Beograd, iako raspolaže značajnim budžetskim sredstvima namenjenim kontroli i smanjenju populacije napuštenih kućnih ljubimaca, pristojnim podzakonskim aktima, velikim brojem zaposlenih u Javnom komunalnom preduzeću Veterina Beograd, prihvatilištima kapaciteta 3500 pasa i Hitnom pomoći za životinje, okreće se ulaganju u novo prihvatilište, svesna da ono neće doprineti rešenju problema, i da će doneti nove troškove i novu patnju životinjama kojima neće moći da se obezbedi dobrobit, pravdajući ovaj poduhvat potencijalnim smanjenjem broja ujeda pasa u Beogradu, navodi se u saopštenju.
LINK PLUS u svom saopštenju kaže da je od Gradske uprave Beograd, na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, dobijen odgovor da Grad Beograd ne poseduje dokumentaciju koja dokazuje na koji način će novo prihvatilište da doprinese rešavanju problema nevlasničkih pasa, niti smanjenju broja ujeda pasa.
LINK PULS podseća da je Zakon o veterinarstvu propisao još 2005. godine obavezu da lokalne samouprave osnuju zoohigijensku službu i da jedna od njenih najvažnijih aktivnosti bude humano zbrinjavanje napuštenih pasa i mačaka. Danas svega nekoliko desetina lokalnih samouprava u Srbiji ima svoju zoohigijensku službu.
Vlasnici pasa već 11 godina su u obavezi da svog psa trajno obeleže mikročipom, a ista obaveza uvedena je i za vlasnike mačaka 2012. godine, usvajanjem Pravilnika o načinu obeležavanja i registracije pasa i mačaka. Iako ova zakonska obaveza postoji čitavu deceniju, do danas nije stvoren mehanizam kontrole. Veterinarskih inspektora ima malo i oni imaju različite nadležnosti, a čak i da ih ima dovoljno, oni ne bi na efikasan način mogli da proveravaju sve vlasnike kućnih ljubimaca, kažu iz LINK PLUS-a. Postoji nekoliko mogućnosti da se ovaj problem reši i da se uvede efikasna kontrola vlasnika kućnih ljubimaca, ali dosad državni organi nisu imali sluha ni za jedan od njih.
Zakon o dobrobiti životinja uveo je 2009. godine obavezu lokalne samouprave da obezbedi prihvatilište za napuštene kućne ljubimce, njihovo zbrinjavanje, lečenje, sterilizaciju i udomljavanje, što je bliže definisano Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni za životinje koji je usvojen 2012. godine.
Izlazeći u susret nepoštovanju zakona od strane lokalne samouprave i neispunjavanju obaveze osnivanja zoohigijenske službe, Zakon o komunalnim delatnostima uveo je 2011. godine mogućnost da jedinica lokalne samouprave poslove zoohigijene poveri preduzetniku, privrednom društvu ili drugom privrednom subjektu. Iako je u početku ova zakonska odredba mogla da probudi nadu da će uključivanjem privatnog sektora problem početi da se rešava, ona je zapravo uvela mogućnost da se problem dodatno komplikuje pojavljivanjem privatnog preduzeća koje na teritoriji oko 40 lokalnih samouprava hvata pse, prevozi ih u prihvatilište malog kapaciteta koje je udaljeno i po nekoliko stotina kilometara od mesta hvatanja psa, i to u prikolici koja ljubitelje životinja podseća na gasnu komoru čija je jedina namena da što manji broj pasa živ stigne u prihvatilište. Sudbina većine pasa koje ovo preduzeće uhvati nepoznata je. Na brojne prijave organizacija, Uprava za veterinu, odnosno veterinarska inspekcija odgovara da je sve u skladu sa zakonom, napominje LINK PLUS.
Do danas, Uprava za veterinu ignorisala je obavezu kontrole sprovođenja navedenih zakona i podzakonskih akata, a u slučajevima kontrole, pažnju je obraćala na objekte, bez ocenjivanja dobrobiti životinja.
Lokalne samouprave primenjuju neefikasne metode rešavanja problema napuštenih pasa i mačaka, imale svoju zoohigijensku službu ili ne. Nehuman odnos prema psima najčešće ''pokrivaju'' javnim istupima u kojima pojedini predstavnici javne vlasti izražavaju brigu za građane koje navodno ugrožavaju psi. Takve aktivnosti pojačavaju se naročito uoči lokalnih izbora, kada medije preplave članci o slučajevima ujeda pasa i o visokim iznosima koje gradovi i opštine isplaćuju na ime odštete za ujed psa.
Pored nedostatka volje da se problem reši, primene neefikasnih metoda i nedostatka stručnog kadra, dodatni problem predstavlja što se populacija napuštenih pasa i mačaka koje žive na ulici posmatra kao statična u smislu rasta, i što se pretpostavlja da će sklanjanje pasa s ulice rešiti problem.
Ignorišući naučne radove i studije posvećene održivom sistemskom rešenju problema napuštenih kućnih ljubimaca, stručno znanje, apele i predloge organizacija, pa čak i sopstvena gradska podzakonska akta, Gradska uprava Beograd rešila je da se obračuna sa napuštenim psima, birajući način koji bi izazvao nesagledive negativne posledice, i to ne samo kada je u pitanju održivo sistemsko rešenje problema napuštenih pasa i mačaka.
Takozvani park za pse, odnosno zatvaranje oko 5000 pasa u šumu prvi put je najavio gradonačelnik Beograda u oktobru 2015. godine.
LINK PLUS je u medijima iznosio argumente i objašnjenja da je izgradnja prihvatilišta za pse i zatvaranje oko 3500 pasa tokom 2011. i 2012. godine dovelo do povećavanja broja pasa na ulicama Beograda, o čemu ihobavestio vd direktora Javnog komunalnog preduzeća Veterina Beograd.
I pored apela organizacija iz čitave Srbije i konkretnih predloga i ponude da pomognu u rešavanju ovog problema, rebalansom budžeta, krajem juna 2016. godine, Gradska uprava daje saglasnost na rebalans programa poslovanja za 2016. godinu JKP Veterina Beograd i odobrava 80 miliona dinara za prvu fazu projekta izgradnje novog prihvatilišta, kaže se u saopštenju.
Na sednici Skupštine grada Beograda 22.6.2016. godine odbornik Zoran Alimpić izneo je stav da se radi o izgradnji koncentracionog logora za pse koji ne samo da neće da doprinese rešenju problema, nego će da ugrožava dobrobit, zdravlje i život pasa koji bi tamo bili smešteni, ukazuje LINK PLUS.
Donosioci odluka u Beogradu dosad nisu bili raspoloženi za saradnju s organizacijama, što je jasno vidljivo u odluci da podrže tako štetan projekat kao što je "park za pse", odnosno novo prihvatilište enormnih kapaciteta u kojem ne može da se obezbedi dobrobit pasa.
Organizacije godinama javno zastupaju održivo sistemsko rešenje ovog problema i obraćaju se donosiocima odluka. Svoj predlog održivog rešenja, LINK PLUS je, zajedno sa predstavnicima Udruženja za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti Feniks i Nada za životinje Riska, predstavio u aprilu 2015. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sa organizacijama Kinološka akademija i Fondacija za razvoj domaćinstva osnovana je koalicija Platforma 3/3 koja je posvećena rešenju problema napuštenih kućnih ljubimaca, a kao rezultat te saradnje nastao je Priručnik za odgovornog vlasnika psa, prva knjiga koja se bavi principima odgovornog vlasništva kućnih ljubimaca u kontekstu održivog sistemskog rešenja problema napuštenih pasa i mačaka.
