Njujork – Investicije u zaštitu i bolje upravljanje svetskim ekosistemima treba da dostignu 384 milijarde dolara godišnje do 2025, da bismo se zaštitili od pretnji klimatskih promena i gubitka prirodnih resursa.
To je objavila organizacija za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP).
Ova računica UN biće predstavljena na samitu o biodiverzitetu koji počinje sledeće nedelje u Montrealu, gde će zemlje pokušati da se dogovore o zaštiti prirode i divljih životinja od daljih gubitaka i degradacije flore i faune i krajolika.
„Trenutno se godišnje troši 154 milijarde dolara, uglavnom od strane vlada, na akcije zaštite i bolje upravljanje vodama, zemljištem, vazduhom i divljim životinjama, poznatim kao „rešenja zasnovana na prirodi“, navodi se u izveštaju Programa UN za životnu sredinu (UNEP).
„Sredstva će morati da se povećaju nekoliko puta ako želimo da se pozabavimo trostrukom krizom degradacije – zemljišta, klime i prirode“, rekao je Ivo Mulder, šef UNEP-ove jedinice za finansiranje klime.
On je naveo da „oko 50 posto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) zavisi od zdravih i dobro funkcionišućih ekosistema, pa ovo ne bi trebalo da bude previše težak teret i ako prolazimo kroz višestruke krize“ kao što su rat u Ukrajini i rastuća inflacija.
U izveštaju se ističe da vlade troše 500 milijardi do 1,0 bilion dolara godišnje na potencijalno štetne subvencije za ribarstvo, poljoprivredu i fosilna goriva.
Više od 100 zemalja obavezalo se prošle godine sporazumom potpisanim u kineskom gradu Kunmingu da rade na zaštiti biodiverziteta, ali nisu uspele da se dogovore o pitanjima kao što je finansiranje prevencije rasipničkog trošenja resursa u siromašnijim zemljama.
Ovogodišnji sastanak trebalo je da se održi u Kunmingu, ali je mesto održavanja promenjeno zbog kineske politike nultog kovida. Kina će ostati predsedavajući samita.
Svetski lideri su poslednji put potpisali pakt o biodiverzitetu u Aičiju, u Japanu, 2010. godine, ali nijedan od ciljeva koje su postavili, kako bi se usporli gubici u ekostistemu do 2020. godine, nije ispunjen.
Akteri iz privatnog sektora učestvuju sa samo 17 posto u finansiranju rešenja zasnovanih na prirodi, uprkos njihovoj posvećenosti smanjenju emisija ugljenika i krčenju šuma, prema izveštaju UNEP-a.
