Nairobi, 26. mart 2019. – Jak a možda i koban porast temperature od tri do pet stepeni na Arktiku neizbežan je, čak i ako bi čovečanstvo uspelo da smanji emisiju štetnih gasova u skladu sa ciljevima iz Pariskog klimatskog sporazuma, pokazuje najnovija studija UN.
U istraživanju se upozorava da će zimske temperature u severnoj polarnoj oblasti porasti, permafrost izgubiti još gotovo polovinu površine koju zauzima, a da će posledica biti razorno oslobađanje u ledu zarobljenih ogromnih količina CO2.
Zimske temperature u Arktičkom krugu do 2050. godine će porasti za tri do pet stepeni, a do 2080. godine za čak pet do devet stepeni, i to više ne može da spreči ni ispunavanje ciljeva iz Pariskog sporazuma iz 2015. godine, pokazuje studija UN "Globalne veze – grafički pogled na Arktik koji se menja".
U studiji, koja je ranije u martu predstavljena na klimatskoj konferenciji u Najrobiju, u Keniji, procenjuje se da će se arktički permafost, područje večitog leda u polarnom krugu, do 2040. godine sa sadašnjih 15 miliona kvadratnih kilometara smanjiti na 12 miliona, a d 2080. na pet do osam miliona kvadratnih kilometara.
To će imati razorne posledice, a one neće biti samo uništenje regiona i nagli porast nivoa mora, već će svet dospeti na rub provalije – dalje topljenje arktičkog večitog leda moglo bi da probudi "usnulog džina, koji će višestruko ubrzati globalno zagrevanje".
Naime, u svetu je u oblastima večito smrznutog tla u ledu, prema procenama, uskladišteno 1.500 milijardi tona ugljen-dioksida, što je dvostruko više od količine CO2 u atmosferi. Jednom oslobođen, on će podstaći naglo dalje otopljavanje.
Ubrzanje zagrevanja učinilo bi da ispunjenje ciljeva iz Pariza o redukciji porasta temperature na dva stepena do 2100. godine postane potpuno nemoguće, navodi se u studiji.
"Ono što se događa na Arktiku ne ostaje na Arktiku", rekla je u Najrobiju direktorka Programa UN za životnu sredinu (UNEP) Džojs Msuja. "Imamo rezultate istraživanja. Sada su potrebne hitne mere zaštite klime da bismo se udaljili od tih prekretnica koje bi za našu planetu mogle da budu još gore nego što smo prvobitno mislili".
Dodatni problem koji je povezan sa Polarnim krugom je i porast kiselosti mora, dakle smanjenje pH-vrednosti vode. Razlog je apsorpcija CO2 iz zemjine atmosfere. Od početka industrijske revolucije mora su već postala 30% kiselija.
Naglo topljenje leda posebno ugrožava vode a time i pomorski svet na Arktiku – hladna voda iz leda može da skladišti više CO2 od tople, a slatka voda je podložnija porastu kiselosti od slane, čime se krug zatvara.
Niža pH-vrednost na razne načine utiče na živi svet u okeanima. Na primer, što je voda kiselija, manje je aragonita, minerala iz grupe karbonata, a taj mineral je koralima, mekušcima i planktonskim organizmima potreban za stvaranje skeleta i ljuštura.
Uprkos devičanskom izgledu, geografske karakteristike i hladan klimat Arktika stvaraju od njegovog okeana, podmorja i priobalja sakupljalište za štetne materije iz celog sveta.
Redovno se, međutim, kontroliše nivo svega 1.000 od oko 150.000 hemijskih materija koje se upotrebljavaju u svetu.
U izveštaju se ocenjuje da je potreban globalni sistem odobravanja za nove hemikalije, kao i alternativni mehanizmi kontrole za hemikalije koje nisu obuhvaćene postojećim međunarodnim ugovorima.
Autohtono stanovništvo Arktika broji nešto više od četiri miliona ljudi i već sada se suočava sa poteškoćama vezanim za redovnu ishranu, a do 2050. godine populacija i 70% postojeće arktičke infrastrukture biće ugroženi zbog topljenja permafrosta, navodi se u studiji.
"Potreba da se hitno postignu ciljevi Pariskog sporazuma jasno se manifestuje na Arktiku, pošto je to jedan od najranjivijih i najbrže promenama podložan region u svetu. Moramo brzo da postignemo značajne redukcije u emisiji štetnih gasova, ugljenika i drugih takozvanih kratkoročnih zagađivača širom sveta", izjavio je finski ministar ekologije Kimo Tilikainen, prenosi Euractiv.
