Brisel, 08. decembar 2016. – Bivši evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je da će, ako se EU udalji od Zapadnog Balkana, drugi "geopolitički igrači" odmah iskoristiti priliku kako bi ostvarili uticaj u regionu.
File smatra i da se u evropskim integracijama regiona nije došlo do tačke u kojoj nema povratka nazad, kao i da argument da su "deo Evrope" posle odluke o Bregzitu ne deluje ubedljivo zemljama Zapadnog Balkana.
File je ocenio da sadašnji tempo proširenja nije održiv, preneo je portal EurActiv.com i podsetio da je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker na početku mandata rekao da tokom mandata sadašnje Evropske komsije neće biti prijema novih članica.
File koji je specijalni izaslanika za Balkan u češkom Ministarstvu spoljnih poslova, rekao je da je dosadašnji napredak Zapadnog Balkana na putu ka EU i dalje suviše krhak da bi se moglo reći da se došlo do tačke u kojoj nema povratka nazad.
On je 7. decembra na skupu "Balkan – snažnije povezivanje na putu ka EU" u Briselu koji je organizovala organizacija Prijatelji Evrope (Friend of Europe), rekao da bi manje angažovanje EU u regionu dovelo do toga da se "druge snage odmah angažuju".
File je rekao i da se, pošto je na referendumu u Velikoj Britaniji odlučeno da ta zemlja izađe iz EU, zemlje Zapadnog Balkana ne mogu više zadovoljiti argumentom da su "deo Evrope".
Briselski EurAktiv piše da se Rusija i Turska u međuvremenu trude da ispune vakuum, navodeći da se Rusija oslanja na bliske odnose sa Srbijom i da je navodno pokušala da promeni političko opredeljenje Crne Gore koja treba da pristupi NATO, dok Turska želi da obnovi nekadašnji uticaj posebno u oblastima sa većinskim muslimanskim stanovništvom.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran Svilanović je ocenio da, posle referenduma u Holandiji na kome su u aprilu građani odbacili sporazum o pridurživanju sa Ukrajinom, proces pristupanja gubi kredibilitet u očima zemalja Zapadnog Balkana.
Ishod tog referenduma u Holandiji shvaćen je kao barometar raspoloženja protiv EU, a mnoge diplomate smatraju da bi ratifikacija međunarodnih sporazuma u nacionalnim parlamentima, uključujući ugovore o pristupanju, koji se usvajaju jednoglasno, mogla da blokira ceo proces u budućnosti.
Svilanović je kritikovao to što su ministri spoljnih poslova regiona pozvani samo jednom da se sastanu sa kolegama iz EU kako bi se razgovaralo o migrantskoj krizi.
On je izrazio žaljenje što je Evropska komisija odlučila da predstavi sledeće izveštaje o napretku zemalja regiona na putu ka EU tek 2018. godine.
Svilanović je rekao da bi EU trebalo da počne pregovore o pristupanju sa svim zemljama regiona ili da bar obavi "pred-skrining" za poglavlja 23 i 24 o vladavini prava za zemlje sa kojima još nisu počeli pregovori. "Uposlite nas, pomozite nam da udemo uspšeni", rekao je on.
Svilanović je rekao i da najmanje 30% građana u regionu ne veruje da će njihove zemlje ikada ući u EU.
On je rekao i da bi, s obzirom na neizvesnost u vezi sa samom EU čime se delom može objasniti i raspoloženje građana Zapadnog Balkana, zemlje regiona trebalo da iskoriste pretpristupne fondove za reforme i da se "onda vidi šta sa EU".
Viši savetnik za jugoistočnu Evropu u Stejt departmentu Gordona Daguid rekao je da treba rešavati pitanje nacionalizma koji, kako je ocenio, često dolazi do izražaja u regionu u pokušaju da se ponovo uspostavi raniji autoritarni sistem.
"Nacionalizam se mora rešavati i kako se bude napredovalo na ekonomskom planu uz pomoć EU, nacionalizam će donekle slabiti. Postoje snage spolja koje pokušavaju da blokiraju taj proces, kao što smo mogli videti nedavno u Crmoj Gori", rekao je Daguid.
