Skoplje/Sofija – U većini zemalja Jugoistočne Evrope raspodela potrošnje za javne nabavke politički je motivisana umesto da bude u skladu sa javnim potrebama.
To je jedan je od zaključaka nove studije Regionalne platforme za javno-privatno partnerstvo za dobro upravljanje (R2G4P).
Autori studije „Mostovi za nigde – Zarobljavanje države i rizici od korupcije u fiskalnim transferima i javnim nabavkama na lokalnom nivou u Jugoistočnoj Evropi“ navode da je, kada je državna mašinerija zarobljena posebnim interesima, prava moć nad raspodelom javnih resursa kod lidera pokroviteljskih i klijentilističkih mreža koji su obično partijsko-politički lideri sa dugoročnim pristupom javnim resursima.
U izveštaju za devet zemalja Jugoistočne Evrope (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Albanija, BiH, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija) analiziraju se rizici povezani sa zloupotrebom fiskalnih transfera centralnih vlada lokalnim.
Takvi transferi, kako se navodi, obično su oruđe politika izjednačavanja čiji je cilj kompenzovanje dispariteta u ekonomskom razvoju teritorijalnih jedinica i obezbeđenje pravedne isporuke javnih usluga širom zemlje.
„Međutim, kada je vladavina prava ugrožena, međudržavni transferi mogu biti podložni riziku od korupcije i mogu da potkopaju efikasnost transfera i dovedu do porešne alokacije ili preusmeravanja fondova„, ističe se.
Autori studije navode da se u većini zemalja iz studije uočava politički motivisana raspodela potrošnje za javne nabavke a ne ona zasnovana na nepristrasnoj raspodeli koja održava javne potrebe.
Kako se navodi, kada su opštine politički usklađene sa vladajućom partijom na nacionalnom nivou, onda dobijaju veće ugovore o javnim nabavkama.
Dalje se ukazuje da opštine sa predvidljivim izbornim rezultatom imaju tendenciju da izdvajaju veća sredstva za potrošnju za javne nabavke, verovatno zbog veće verovatnoće za korupciju i zloupotrebe.
Navodi se da studije slučaja iz Mađarske i Rumunije pružaju konkretne primere kako političke mreže mogu da dovedu do zloupotreba procesa javnih nabavki, uključujući favorizovanje određenih kompanija sa političkim vezama i naduvavanjem cena ugovora.
Ukazuje se i da u nekim zemljama (Bugarska, Mađarska i Rumunija) politički usklađene opštine dobijaju veće ugovore, što može da bude rezultat političkih motiva ili efikasnosti administracije.
S druge strane su zemlje poput Srbije, Hrvatske i Severne Makedonije, gde politički usklađene opštine dobijaju manje ugovore, verovatno kao deo strategije za zadobijanje lojalnosti ili podrške.
U zaključcima izveštaja ukazuje se i da korupciju u javnim nabavkama često olakšavaju dobro uspostavljene lokalne mreže. Na te mreže može da utiče predvidljivost izbornih rezultata a njihovim prekidanjem mogu da se smanje mogućnosti za korupciju.
„Takođe je važno razmotriti specifičan kontekst u svakoj zemlji, uključujući udeo javnih nabavki na lokalnom nivou u odnosu na nacionalni i stepen fiskalne i administrativne decentralizacije„, zaključuje se u izveštaju R2G4P, preneo je DES.
