U Srbiji maloletni delinkventi više neće biti slati u ustanove za vaspitanje i obrazovanje poput "Vase Stajića", već samo u vaspitno-popravne domove i maloletničke zatvore. Vaspitna mera slanja u dom može biti izrečena najmanje godinu, a najviše pet godina. Ovo su glavne novine koje donosi Nacrt zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku.
Nacrt zakona je na javnoj raspravi do 31. decembra 2015. godine.
Nelogično je bilo rešenje važećeg Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica da u istoj ustanovi borave maloletnici u stanju socijalne potrebe i počinioci krivičnih dela. Zato maloletni delinkventi više neće biti slati u ustanove poput "Vase Stajića", objašnjava prof. Milan Škulić iz radne grupe za izradu Nacrta zakona.
On dodaje da je druga značajna novina određivanje vaspitne mere slanja u dom. Do sada je mera mogla biti izrečena od šest meseci do četiri godine, s tim što maloletnik nikada nije znao koliko će tamo ostati. To je zavisilo od njegovog ponašanja i mišljenja ustanove u kojoj boravi. Pošto je ovo delovalo destimulišuće po maloletnike, ubuduće će sudija u startu odrediti kolika je najviša moguća kazna, a ona može biti smanjena ako se maloletnik dobro vlada.
Značajne novine su i u sudskom postupku, koji će, po Škulićevim rečima, biti efikasniji, brži i pravičniji.
U prvom stepenu neće više obavezno suditi Viši sud, već i osnovni, zavisno od težine učinjenog dela. Po žalbi će uvek odlučivati Apelacioni sud, kaže Škulić, i dodaje da će zbog toga biti menjan i Zakon o uređenju sudova.
Takođe, u prvom stepenu neće biti obavezne dve faze procesa, već će se sve najčešće završavati u jednoj, koju vodi sudija pojedinac. On će moći da obustavi postupak ili izrekne drugu meru osim vaspitno-popravnog doma ili maloletničkog zatvora. Ako se izriče dom ili zatvor, o tome u drugom stepenu odlučuje sudsko veće, kojem predsedava drugi sudija, a ne onaj koji je odlučio u prvom stepenu. Do sada je dvostepeni postupak bio obavezan, a odlučivao je isti sudija. Ovakvu praksu je Evropski sud u Strazburu ocenio kao kršenje prava na pravično suđenje.
Drugostepeni postupci su veoma retki, jer u strukturi krivičnih sankcija od tri do pet odsto čine dela za koje se izriče vaspitno-popravni dom, a od 0,5 do 1,5 odsto ona za koje se izriče maloletnički zatvor, kaže Škulić.
Nacrt zakona posebno razrađuje vaspitne naloge koji mogu biti izrečeni maloletniku, od poravnanja s oštećenim, preko obaveznog pohađanja škole, do volontiranja. Takođe, isključuje mogućnost zaključenja sporazuma o priznanju krivice ili o svedočenju s maloletnikom. Prema njemu se ne može voditi ni tužilačka istraga.
