Indeks rodne ravnopravnosti za 2016. godinu, predstavlja prvi merni instrument koji analizira stepen dostignute rodne ravnopravnosti u Srbiji. Ovo sveobuhvatno istraživanje obuhvata osam domena i 25 pod-domena. Samo istraživanje i metod su osmišjeni i korišćeni od strane članica Evopske unije, a njihov cilj jeste usmeravanje praktičnih politika ka prioritetnim problemima i pravim rešenjima. Druga uloga indeksa rodne ravnopravnosti jeste merenje uspeha dostignuća rodnih praktičnih politika, kao i merenje rodne ravnopravnosti u članicama EU.
Važno je napomenuti da sve značajne informacije ne mogu se samo posmatrati kroz formalni okvir koji u Srbiji postoji usvajanjem nekoliko zakona i direktiva, već i kroz svakodnevnu političko-društvenu praksu. Posmatrajući postojeće zakone može se reći da postoje instrumenti da se spreči ili smanji nivo rodnog zasnovanog nasilja, ali nažalost u 2015. beleži se veći broj žrtava.
Takođe, iako je Srbija postigla napredak u jačanju položaja žena u politici, svakodnevica upozorava da je taj napredak samo formalan, jer izjave najviših funkcionera (npr. bivšeg ministra odbrane Gašića koji je bio i član upravnog odbora u Koordinacionalnom telu za rodnu ravnopravnost Vlade RS) govore da ni u najvišim državnim institucijama ne postoji suštinsko razumevanje koncepta rodne ravnopravnosti i njene neophodnosti.
Indeks rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiji iznosi 40,6%, dok rezultat indeksa zemalja članica Evropske unije iznosi 52,9% (indeks se meri na skali od 1 – potpuna neravnopravnost do 100 – potpuna ravnopravnost). Može se konstatovati da Srbija ne zaostaje mnogo. Nedostatak od 12,3% ne predstavlja veliki jaz, ali postavlja se pitanje kako razumeti ovaj jaz. Razlika između Srbije i EU je u krucijalnim tačkama rodne ravnopravnosti, gde se može videti podela polova u domenima rada, novca, znanja i moći. Najveći jaz u ovim domenima upravo pokazuje da se polovi ne vide ravnopravno u poslovnim i društvenim relacijama i da naše društvo ne prepoznaje jednake mogućnosti i potencijale oba pola.
Najveći zaostatak Srbija ima u domenu rada, čiji indeks rodne ravnopravnosti nosi mnogo nižu vrednost u Srbiji nego u 28 država članica Evropske unije. Treba istaći da je u njegovim pod-domenima, pre svega u domenu podele i kvaliteta rada, situacija još gora u odnosu na EU, jer zaostatak dostiže 30%. U proseku žene su u znatno gorem položaju po pitanju kvaliteta radnog mesta, a razlika je polno definisana gde je ženama rodno prepušten socijalni sektor (drugim imenom sektor brige): prosveta, zdravstvo i socijalna zaštita.
Rodni jaz u domenu novca je druga bitna razlika u odnosu na EU. Pristup finasijskim resursima je naglašen u pod-domenima, tako da je u odnosu na Evropu 26.6% prema 58%, što znači da nas do ostvarene potpune rodne ravnopravnosi deli 73,4%. Na prezentaciji indeksa, kao pozitivan napredak u domenu novca, naveden je izlazak iz rodno zasnovanog siromaštva.
Domen znanja je jedan od najbitnijih pokazatelja, budući da on određuje šanse za učestvovanje na tržištu rada i ostvarenju blagostanja. U ovom domenu Srbija ne zaostaje preterano za EU, iz razloga što i zemlje EU beleže slabije procente u rodnoj ravnopravnosti kada je znanje u pitanju. Ono što je zanimljivo jeste da imamo jaz u korist žena kada je u pitanju tercijalno obrazovanje, ali istovremeno otkrivamo jaz u podeli polova u oblastima obrazovanja gde je znatno veća koncetracija žena u društvenim naukama i umetnosti.
Uočeno je da je Srbija napravila napredak u izjednačavanju polova kada su obrazovne šanse u pitanju, ali je jako bitno nastaviti taj put, potrebno je posvetiti posebnu pažnju u eliminaciji diskriminatornog sadržaja iz udžbenika i promociji doživotnog učenja, a pre svega razbijanju društvenih obrazaca koji stimulišu jaču sklonost devojčica ka društvenim naukama i dečaka prema tehničkim naukama i matematici.
Domen moći se bavi razlikom između učešća polova u političkim, društvenim i ekonomskim procesima. “Nejednaka distribucija moći bez obzira da li je u javnom ili privatnom sektoru predstavlja osnovu opšte neravnopravnosti”. Srbija u ovom domenu sustiže određeni broj evropskih članica, dok od srednje vrednosti EU nije daleko. U domenu moći Srbija beleži vrednost indeksa od 43%, dok EU ima 39.7%. Ovde se postavlja ponovno pitanje konteksta i forme, koju Srbija često veoma dobro formalno podržava, dok nam praksa pokazuje nešto sasvim drugo.
U računanju indeksa rodne ravnopravnosti značajan pokazatelj u domena moći jeste broj žena na pozicijama odlučivanja u Narodnoj skupštini i Pokrajinskoj skupštini, što je posledica uvođenja zakonskih kvota u vezi sa zastupljenošću manje zastupljenog pola (žena) u zakonodavnim telima, ali je istovremenom ostalo na ličnoj proceni koliko njihova brojnost i pozicija u praksi znači i samostalnost u odlučivanju uzimajući u obzir postojeću političku praksu i izbornu legislativu.
Takođe, na procenu u domenu moći značajno je uticala Narodna banka na čijem je čelu Jorgovanka Tabaković. Kada je domen moći u pitanju, najveći problem ipak beležimo u privatnom sektoru gde su žene manje zastupnjene na liderskim pozicijama, a naročito je broj žena slabiji u odboru kompanija na berzi. Dobar primer neravnopravne raspodele moći i uticaja predstavljaju javna preduzeće u čijem vrhu po pravilu nema žena.
Pored ostalih domena, izdvaja se i domen vremena koji po podacim iz 2011. godine ukazuje na tradicionalnu nepravičnost u raspodeli poslova gde žene sa 87.1% svog vremena učestvuju u odnosu na miuškarce koji doprinose sa 40.1% svog vremena u kućnim poslovima. Jaz od 47% u kućnim aktivnostima, ukazuje da je tradicinonalna raspodela kućnih poslova dominatna i da u praksi žene imaju mnogo manje vremena za društvene aktivnosti i lični razvoj, što ih dovodi u nezavidnu poziciju dvostruke opterećenosti i nemogućnosti da ostvare svoje prava i potencijale.
U ostalim domenima se pokazuje da je politička odlučnost nužna, a pre svega kada je nasilje u pitanju.
U 2014. godini bilo je 27 rodnih ubistava, a u 2015. godini u prvih 11 meseci čak 32. Posmatrajući domen nasilja, uočavamo da ne postoji dovoljno posvećenosti političara, zakona i policije, kada su žrtve rodnog nasilja u pitanju. Takođe, kao problem u istaživanju rodnog nasilja navodi se da je potrebno sliku o rodnom nasilju u Srbiji sistematizovati i kompletirati, što govori više u prilog da su incijative koje se preuzele na sebe rešavanje ovog značajnog problema, ostavljene same bez koordinacije državnih organa, što je dovelo do povećanog broja smrtnih slučajeva u 2015. godini.
Izvor: Akademija ženskog liderstva
