Kopenhagen, 8. februar 2019. – U Evropi je 2018. godine od malih boginja obolelo tri puta više ljudi nego godinu dana ranije, a čak petnaest puta više nego 2016. godine, objavila je Regionalna kancelarija za Evropu Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Po broju obolelih Srbija je bila u samom vrhu, odmah posle Ukrajine.
Iako je stopa vakcinacije viša nego ikada, ona je vrlo neravnomerna, pa su delovi stanovništva pojedinih zemalja posebno ranjivi.
U najnovijem izveštaju SZO je apelovala na evropske vlade da svoju intervenciju ciljano usmere na područja i delove populacije koji nisu dovoljno zahvaćeni vakcinacijom.
U 2018. godini u 47, od ukupno 53 zemlje koje pokriva evropska kancelarija SZO od malih boginja je obolelo 82.956 osoba, a 72 dece i odraslih je umrlo. U zemljama koje SZO šalju podatke o hospitalizaciji, bolnički je lečeno čak 61% obolelih.
Ubedljvo najviše obolelih prijavila je Ukrajina, više od 53.000 slučajeva. Za njom sledi Srbija sa više od 5.000, a između 2.000 i 3.000 ljudi obolelo je i u Izraelu (2.919), Francuskoj (2.913), Rusiji (2.256), Italiji (2.517), Gruziji (2.203) i Grčkoj (2.193).
Prema podacima Instituta za javno zdavlje "Dr. Milan Jovanović Batut" u Srbiji su zaključno sa 1. februarom 2019. godine rеgistrоvаnа ukupnо 5.784 slučаја mаlih bоginjа. Najmlađa obolela osoba stara je 15 dana, a najstarija 71 godinu. Registrovano je 15 smrtnih slučajeva. Među obolelima, 94% su nevakcinisani, nepotpuno vakcinisani, ili nepoznatog vakcinalnog statusa.
Regionalna kancelarija SZO za Evropu, koja je zadužena i za Tursku, Izrael, i nekoliko zemalja Kavkaza i centralne Azije, saopštila je da je broj obolelih od malih boginja u 2018. bio najveći od 2009. godine.
Virusom se 2017. godine u Evropi zarazilo 25.863 ljudi, a 2016. godine, kada je zabeležen i minimum u prethodnoj deceniji, registrovana su 5.273 obolela.
Nagli skok broja zaraženih 2018. usledio je iako je 2017. godine, kako se procenjuje, zabeležena najveća stopa imunizacije drugom dozom vakcine protiv malih boginja – 90%. Vakcinacija prvom dozom vakcine dostigla je te godine 95%.
Tako visoke stope vakcinacije na regionalnom i državnom nivou lako mogu da zamagle neuspehe na lokalu, koji postanu vidljivi tek kada izbije epidemija, ocenila je u saopštenju SZO.
"Slika koju je pokazala 2018. godina, pojašnjava da sadašnji napredak u povećanju stope vakcinacije nije dovoljan da sa zaustavi cirkulacija virusa boginja. Podaci pokazuju s jedne strane izuzetno visoke stope vakcinacije na nivou evropskog regiona, a sa druge rekordan broj obolelih i smrtnih slučajeva zbog malih boginja. To znači da postoje praznine na lokalnom nivou koje virusu još uvek otvaraju vrata", ocenila je direktorka regionalne kancelarije SZO Žužana Jakab.
Procenjuje se da je u 2017. godini vakcinacija drugom dozom vakcine protiv malih boginja u 34 zemlje regiona bila ispod praga od 95%, koji je uslov za prekid cirkulacije virusa i koji stvara takozvani kolektivni imunitet.
A podaci o vakcinaciji sa lokalnog nivoa ukazuju i na ogromne razlike unutar samih država. Svaka stopa vakcinacije ispod optimuma, znači da je ostavljen prostor za buduće zaraze.
Evropski Vakcinalni Akcioni Plan 2015-2020 (EVAP), koji su usvojile sve zemlje regiona, sadrži strategiju za eliminaciju malih boginja i rubeola. Za realizaciju te strategije posebno je važno da u svakoj populaciji bude najmanje 95% imunih, bilo da su primili dve doze vakcine ili preležali bolest.
Samo na taj način biće zaštićeno celo društvo, uključujući i novorođenčad, koja sbu premala za vakcinu, i osobe koje iz zdravstvenih razloga ne mogu da je prime.
Zaključno sa krajem 2017. godine, 43 zemlje evropskog regiona su uspele da endemsko prenošenje malih boginja zaustave na najmanje 12 meseci.
Nekim zemljama je uspelo i da širenje virusa ograniče na veoma mali broj slučajeva, i da tako demonstriraju da je eliminacija bolesti u Evropi sasvim realan cilj.
Ipak, da bi se sprečilo izbijanje zaraze i male boginje eliminisale, potrebno je, pored visoke stope vakcinacije sa dve vakcine na nacionalnom i subnacionalnom nivou, locirati u stanovništvu i sva preostala ostrva sa niskom vakcinacijom i ukloniti deficite.
Realizacija tog cilja zahteva, između ostalog, i da sve grupe stanovništva imaju jednak pristup odgovarajućim vakcinama i da se ustanovi koje su grupe u prošlosti bile zanemarene kako bi se to nadoknadilo. Potrebno je, kako je navela SZO, i da zdravstveno osoblje bude vakcinisano i da poseduje stručno znanje o vakcinaciji i imunom sistemu, kako bi pacijentima mirne savesti moglo da preporuči vakcinaciju.
U saopštenju se navodi i da je potrebno osnažiti poverenje u mere vakcinacije i u zdravstvene ustanove i omogućiti pristup blagovremenoj i pristupačnoj vakcinaciji. SZO navodi i da je važno da se unapredi otkrivanje i suzbijanje zaraze, ali i da se sasluša i reaguje na svaku primedbu pacijenata koja bi mogla da bude od značaja za bezbednost vakcine, prenosi Euractiv.
