U Srbiji je u 2014. godini azil zatražilo 16.940 migranata iz Sirije, Avganistana i Iraka, a u prvih deset meseci ove godine njih 335.000, većina je u tranzitu ka zemljama zapadne Evrope, a samo 26 je dobilo azil u Srbiji, rečeno je na skupu posvećenom azilu i migracijama sa Zapadnog Balkana.
Na konferenciji za novinare koju je organizovala Fondacija Konrad Adenauer, Nobert Bekman Dierkes iz te fondacije je rekao da sisteme za azil u zemljama Zapadnog Balkana treba ojačati, uključujući i politiku integracije koja bi omogućila ostanak izbeglica iz Sirije, Avganistana i Iraka u tim zemljama. Kako je naveo, izbeglice koje su životno ugrožene i zato su u bekstvu iz svojih zemalja imaju dovoljan razlog za dobijanje azila, a zatvaranje granica, podizanje žica i ograda neće rešiti krizu koja zahteva globalan odgovor.
Dierkes je rekao da sa terorističkim napadom u Parizu koji je potresao svet gledamo u lice opasnosti da debata o tokovima izbeglica dobija nove tonove. Kako je dodao, političari nisu na osnovu toga izvlačili zaključke o svim izbeglicama nego na počinioce terorističkih napada gledaju kao na pojedinačne pripadnike Islamske države.
Lena Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava rekla je da je zajednička karakteristika zemalja Zapadnog Balkana to da su one tranzitne zemlje za izbeglice sa Bliskog istoka, u kojima nije uspostavljen fer i efikasan sistem azila, ne postoji politika integracije izbeglica, a i njihova ekonomska situacija nije na zavidnom nivou. Govoreći o Srbiji, Petrović je navela da je najveći problem nedostatak kapaciteta nadležnih i resursa uključujući i problem smeštaja izbeglica, kao i nepostojanje plana njihove integracije. Srpska javnost, kako je rekla Petrović, nije neprijateljski raspoložena prema migrantima, a kao primer dobre prakse navela je to što je MUP krajem avgusta zabranio protest pojedinih desničarskih organizacija zbog naseljavanja izbeglica.
Govoreći o državljanima Zapadnog Balkana koji azil traže u zemljama Zapadne Evrope, Pavle Kilibarda iz Beogradskog centra za ljudska prava rekao je da je i ove godine broj zahteva za azil porastao. Kako je naveo, u 2014. godini bilo je 20.095 zahteva za azil i to najviše u Nemačkoj (89 odsto), od čega je 180 pozitivno rešeno, dok je u prvih šest meseci ove godine podneto 11.070 zahteva.
Izvor: Medija centar Beograd
