Brisel – U poslednje tri godine registrovano je 28.000 sastanaka evroposlanika i lobista ali je to, kako kažu aktivisti za transparentnost, samo „vrh ledenog brega“.
Transparensi internešenel (TI) je, između juna 2019. i jula 2022, analizirao registrovane sastanke sa lobistima koje su objavili evroposlanici od kojih je nešto više od polovine u posmatranom periodu koristilo sistem objavljivanja u Evropskom parlamentu.
Kako prenosi EURACTIV.com, vidljiva je razlika među nacionalnim delegacijama kada je reč o izveštavanju o sastancima sa lobistima.
Navodi se da je svih šest evroposlanika Luksemburga objavilo sastanke, kao i 95% švedskih i 93% danskih evroposlanika, ali samo 25% letonskih, 17% kiparskih i 10% grčkih.
Zahtev o objavljivanju sastanaka sa lobistima odnosi se samo na predsednike odbora EP, kao i izvestioce i izvestioce iz senke, odnosno poslanike koji su zaduženi za rad na nacrtima i pregovaranju o pozicijama Parlamenta. Svi ostali na dobrovoljnoj bazi izveštavaju o susretima sa lobistima.
Režim izveštavanja o sastancima na snazi je od početka 2019. u sklopu napora da se prati kako lobiranje utiče na zakone i da se evidentiraju kontakti lobista sa zvaničnicima. Evroposlanici mogu da objave sastanke na svojim stranama na sajtu EP, odakle je TI prikupio podatke.
Podaci pokazuju i da o sastancima sa lobistima najčešće izveštavaju evroposlanici iz grupe Zeleni/EFA, preneo je EURACTIV.com.
Aktivisti ukazuju i na veliki udeo lobiranja za politike EU, amandmane na zakone i nacrte izveštaja kod pomoćnika evroposlanika, koji nemaju obavezu da objave susrete sa lobistima.
„Dva su glavna pitanja u vezi transparentnosti lobiranja u EP. Prvo, nema nadgledanja poštovanje pravila. Drugo pitanje je što ima mnogo drugih umešanih u lobiranje koje ne pokrivaju pravila, ukljčujući akreditovane parlamentarne pomoćnike i savetnike političkih grupa„, rekao je Vitor Tejšejra iz TI EU.
Ocenjuje se da je nadzor nad industrijom lobiranja u Briselu i njenim uticajem na donošenje zakona u EU i dalje neujednačen i oslanja se na dobrovoljne kodekse.
Institucije EU uspostavile su registar transparentnosti za lobiste ali se od njih ne traži da zabeleže informaciju o klijentu kojeg predstavljaju i koga targetiraju. Poređenja radi, u SAD je zakonima predviđeno da lobisti otkriju svoje klijente i ugovore sa njima.
Istovremeno, Evropska komisija zahteva od komesara i visokih zvaničnika da objave svoje sastanke sa lobistima i drugim grupama za pritisak. Međutim, ne postoji telo koje kontroliše da li komesari to i rade, prenosi Dnevni evropski servis.
