Brisel – Evropska unija je postigla politički dogovor o uvođenju carine na uvoz robe kao što su čelik i cement, tokom čije se proizvodnje emituje znatna količina ugljen-dioksida.
To je prvi dogovor takve vrste u svetu, koji ima za cilj da podrži evropske industrije na putu dekarbonizacije.
Pregovarači iz zemalja EU i poslanici Evropskog parlamenta postigli su dogovor o zakonu za uvođenje carine na emisije CO2 kod uvoza gvožđa i čelika, cementa, đubriva, aluminijuma i električne energije.
Kompanije koje uvoze tu robu u EU moraće da kupe sertifikate za pokriće emisije CO2 „ugrađene“ u te proizvode.
Ova šema je osmišljena tako da isti trošak za CO2 važi za kompanije u inostranstvu i za domaće industrije – od kojih su ove potonje već u obavezi da kupuju dozvole na tržišta ugljenika EU za zagađenja koja one emituju.
Mohamed Čahim, vodeći pregovarač Evropskog parlamenta o ovom zakonu, smatra da će ova carina biti ključna za napore EU u borbi protiv klimatskih promena.
„To je jedini mehanizama koji imamo da podstaknemo naše trgovinske partnere da dekarboniziraju svoju proizvodnu industriju“, rekao je Čahim.
Cilj nameta je da spreči podrivanje evropske industrije uvozom jeftinije robe proizvedene u zemljama sa labavim ekološkim propisima.
Primenjivaće se i na uvezeni vodonik, koji nije bio u inicijalnom predlogu EU, a za šta su se u pregovorima izborili zakonodavci EU.
Detalji o zakonu, uključujući datum početka njegove priimene, biće utvrđeni kasnije ove nedelje u okviru pregovora o reformi tržišta ugljenika u EU.
Trenutno, EU daje domaćoj industriji besplatne dozvole za CO2 da bi je zaštitila od strane konkurencije, ali planira postepeno ukidanje besplatnih licenci s postupnim uvođenjem carine na CO2, kako bi se uskladila sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Brisel kaže da bi pojedine zemlje mogle biti izuzete ako imaju klimatske politike koje su ekvivalentne EU, pri čemu navodi da bi Sjedinjene Države mogle da izbegnu taj namet po ovom osnovu.
Plan EU naišao je na kritike nekih zemalja, uključujući Kinu, i dolazi u vreme pojačanih trgovinskih tenzija između Brisela i Vašingtona zbog američkih subvencija za zelene tehnologije predviđenih zakonom o smanjenju inflacije, za koji EU kaže da bi mogao da našteti evropskim firmama.
