Kopenhagen, 17. avgust 2020. – EU je između 1990. i 2018. smanjila emisiju gasova sa efektima staklene bašte za 23%, pokazuju najnoviji zvanični podaci koje je objavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
Tokom tog perioda doprinos EU globalnoj emisiji je smanjen, kako se procenjuje, sa 15 na 8%.
U 2018. je EU emisija gasova sa efektima staklene bašte smanjena za 2,1%, koliko se prognoziralo i u preliminarnom izveštaju EEA objavljenom u oktobru 2019.
Podaci o emisiji se inače dostavljaju Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC).
Ukupna emisija gasova sa efektima staklene bašte EU (računajući i Veliku Britaniju) bila je u 2018. godini 4,39 milijardi tona ekvivalenta ugljen dioksida (CO2e). U periodu između 1990. i 2018. prosečna emisija po građaninu EU smanjena je sa 12,2 na 8,9 tona CO2e.
Kako se navodi u izveštaju, dve trećine smanjenja emisije u 2018. ostvareno je u sektoru grejanja i energije gde je emisija od loženja uglja smanjena za gotovo 50 miliona tona a upotreba obnovljivih izvora u proizvodnji energije nastavila da raste.
Posle četiri uzastopne godine rasta, emisija iz drumskog transporta u 2018. je bila stabilna u odnosu na 2017.
Analiza EEA pokazala je da je ugljenični intenzitet EU ekonomije više nego prepolovljen u posmatrane tri decenije. Na svaki evro koji je ekonomija generisala u 2018, EU je emitovala 277 grama CO2 u poređenju sa 582 grama u 1990.
Emisija je smanjena u gotovo svim sektorima, posebno u snabdevanju energijom, industriji i sektoru stanovanja. U sektoru transporta je emisija povećana zahvaljujući većoj tražnji i uprkos klimatskim politikama i naporima da se unapredi efikasnost vozila.
Direktor EEA Hans Bruninks istakao je da podaci pokazuju da smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte ne mora da znači štetu za ekonomiju.
„Naprotiv, evropski oporavak od pandemije COVID-19 zahteva ambiciozne i održive investicije koje mogu da obnove našu ekonomiju i doprinesu na putu prelaska na klimatski neutralnu Evropu do 2050. stvarajući tako konkurentna radna mesta za budućnost„, rekao je Bruninks.
On je rekao i da izbegavanje najtežih posledica klimatskih promena ostaje apsolutni prioritet.
Kako navodi EEA, više faktora doprinelo je smanjenju emisije u EU, uključujući specifične politike, povećanje upotrebe obnovljive energije, prelazak sa uglja na gas, unapređenje energetske efikasnosti, strukturne promene u evropskoj ekonomiji sa industrije prema uslugama, privremeni uticaj ekonomske recesije i u proseku blaže zime od 1990. naovamo, prenosi Euractiv.
