Brisel, 08. decembar 2016. – Evropske institucije postigle su 7. decembra dogovor o reviziji mehanizma za hitnu suspenziju bezviznog režima, što bi trebalo da otvori put ka zaključivanju novih sporazuma o viznoj liberalizaciji.
Prema izmenama, procedure za prijavljivanje okolnosti pod kojima bi mogao da bude suspendovan bezvizni režim biće pojednostavljene, Evropska komisija će moći sama da pokrene mehanizam, a prediviđeno je da se suspenzija prvo uvede na 9 meseci za određene kategorije građana. Komisija će izveštavati i o tome da li zemlje kojima je odobrena vizna liberalizacija i dalje ispunjavaju kriterijume za to.
Dogovor o izmenama tog mehanizma postigli su 7. decembra uveče predstavnici Evropskog parlamenta, Saveta EU i Evropske komisije, a da bi izmene stupile na snagu biće potrebno da ih formalno potvrde Evropski parlament i članice EU, javio je AFP.
"Dogovor je uravnotežen i izuzetno važan i za efikasnost i za kredibilitet politike EU o viznoj liberalizaciji", saopštio je slovački ministar spoljnih poslova Robert Kalinak, čija zemlja predsedava EU.
On je dodao da bi dogovor "trebalo da otvori vrata daljem napretku u pregovorima o viznoj liberalizaicji sa trećim zemljama koje ispunjavaju neophodne uslove" za to.
Izvestilac Evropskog parlamenta Agustin Dijas de Mera je rekao da bi dogovor trebalo da omogući da se odmah razmotre predlozi o izuzeću od viza za građane Gruzije i Ukrajine.
Izvori u EU, međutim, navode da će za konačno usvajanje izmenjenog mehanizma biti potrebno više nedelja.
Pregovori o viznoj liberalizaciji vode se i sa Kosovom, dok građani Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. mogu bez viza da putuju u zemlje šengenske zone. To pravo dobili su 15. decembra 2010. godine i građani Bosne i Hercegovine i Albanije.
Mehanizam za suspenziju viza odobren je u decembru 2013. i uveden u januaru 2014. godine.
Prema dogovorenim izmenama ubuduće će mehanizam moći da aktiviraju članice EU prostom većinom ili Evropska komisija bez saglasnosti Evropskog parlamenta, što će ubrzati postupak.
Privremeno vraćanje režima viza trećim zemljama predviđeno je u određenim situacijama: u slučaju naglog porasta neosnovanih zahteva za odobravanje azila, porasta broja građana koji neregularno borave u EU, odbijanja saradnje po ugovoru o readmisiji, kao i rizika za "javnu politiku ili unutrašnju bezbednost članice EU".
Mehanizam privremenog vraćanja viza može biti primenjen kada neka zemlja članica EU tokom dva meseca, umesto dosadašnjih šest meseci, suoči sa jednom ili više spornih okolnosti.
Evropska komisija će, u slučaju pokretanja mehanizma, doneti odluku o privremenoj supsenziji bezviznog režima za određene kategorije državljanja trećih zemalja na devet meseci.
Komisija će, ako se situacija ne promeni, dva meseca pre isteka toga perioda doneti odluku o privremenoj suspenziji bezviznog režima na 18 meseci za sve građane neke zemlje.
Revidirani mehanizima treba da pojednostavi proceduru a prijavljivanje okolnosti koje bi mogle da doveu do suspenzije bezviznog režima,
Evropska komisija će dostavljati godišnje izveštaje Evropskom parlamentu i Savetu o tome koliko zemlje za koje je odobrena vizna liberalizacija, poštuju kriterijume za to.
