Srbija će 25. maja dobiti ocenu ekonomskog programa reformi koji dostavlja Briselu u okviru pridruživanja EU. Tada će se, kako je 5. maja najavio šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat, održati sastanak ministara ekonomije i finansija EU i zemalja kandidata za članstvo, i oni će zajedno usvojiti i preporuke za reformu privrede.
Izvesno je da Brisel od Srbije traži doslednost u reformama da bi se zaustavio rast javnog duga. Janmat je rekao da je privredni rast Srbije koji se prognozira za 2016. i 2017. rezultat investicija u većem broju sektora i izvoza. Situacija, međutim, i dalje nije dobra – nezaposlenost ostaje visoka uprkos smanjenju, inflacija će tek sledeće godina da se vrati u dozvoljene okvire, a znatniji rast privatne potrošnje tek se očekuje.
Na brifingu o prolećnoj ekonomskoj prognozi EU Janmat je rekao da će se ministarski savet ekonomije i finansija (ECOFiN) 25. maja sastati sa ministrima finansija zemalja kandidata, diskutovati o ekonomskom programu reformi (ERP) zemalja kandidata i zajedno usvojiti preporuke.
Dostavljanje planova je obaveza zemalja kandidata u skladu sa novim pristupom proširenju EU, koji je Evropska komisija predstavila u oktobru 2013. godine, i Srbija je svoj plan za ovu godinu podnela 11. marta. Program ekonomskih reformi (ERP) obuhvata period 2016-2018. godine.
Kako se navodi u dokumentu Evropske komisije, podnetim programom je potvrđena posvećenost Srbije fiskalnoj konsolidaciji, predviđeno je smanjenje budžetskog deficita sa 3,8% BDP u 2015. na 1,8% u 2018. godini, ali će državni dug i dalje ostati visok na 76% BDP u 2018. godini.
Prema prolećnoj prognozi Evropske komisije koja je predstavljena početkom maja, državni dug je u 2015. iznosio 75,9%, ove godine će porasti na 78,6%, a naredne godine na 79,9%.
Da bi se preokrenuo trend rasta javnog duga potreban je nastavak strukturnih reformi i detaljno razmatranje obavezivanja na nove troškove, navodi se u analizi koju je predstavio Janmat. Na pitanje da li će javni dug dostići vrhunac 2017. i posle toga početi da pada, što najavljuju vlasti u Srbiji, rekao je da će to zavisiti od reforme javne uprave i državnih preduzeća i da bi procene za sada bile špekulacija.
Železara i dalje pod znakom pitanja, ekonomija u porastu
Sudbina Železare Smederevo, velikog korisnika državne pomoći, ali i značajnog učesnika u dinamici rasta kada radi punom parom, i dalje je neizvesna. Kako je Janmat rekao, Brisel još nije doneo ocenu usaglašenosti prodaje Železare kineskom Hestilu, o čemu je ugovor potpisan 18. aprila.
"Evropska komisija i srpske vlasti još su u konsultacijama, u dijalogu, da se vidi da li će ta prodaja biti u skladu sa zahtevima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a posebno sa zahtevima protokola 5, odnosno sa odredbama o državnoj pomoći u sektoru čelika" rekao je Janmat novinarima na brifingu o prognozi rasta za Srbiju koji je ove sedmice objavila Evropska komisija.
Janmat je naveo i da Evropska komisija pozdravlja moguću prodaju smederevske Železare jer će ona garantovati i zaposlenost.
Na pitanje da li je prodaja Železare kineskoj kompaniji Hestil uračunata u procenu privrednog rasta Srbije, Janmat je rekao da nije i da se prognozirani rast oslanja na ulaganja u većem broju sektora, poput poljoprivrede, informacionih i komunikacionih tehnologija, a u zavisnosti od okolnosti i automobilskog sektora.
Odgovarajući na pitanje da li je moguće da Železara dodatno pogura privredni rast, on je rekao da je i to moguće, ali da treba videti kakav će biti ishod konsultacija o Železari. Ugovor o prodaji Železare potpisan je 18. aprila.
Evropska komisija je u prolećnoj prognozi podigla procenu privrednog rasta Srbije za ovu godinu na 2%, u odnosu na 1,6% koliko je prognozirala u izveštaju u januaru, dok je za narednu godinu očekivani privredni rast 2,5%, što je u skladu sa prethodnom prognozom.
Kako je naveo Janmat, povećanje prognoze zasnovano je na povećanom izvozu zahvaljujući oporavku trgovinskih partnera Srbije u EU i regionima CEFTA i povećanoj produktivnosti koja je delimično posledica reformi radnih propisa, zakona o izgradnji i inspekcijama, a na očekivanje rasta uticala su i povećana ulaganja, i domaćih i stranih investitora.
"Imali smo ubrzanje izvoza iz Srbije, uglavnom kroz povećanu aktivnost trgovinskih partnera Srbije, EU i CEFTA, a sa druge strane investicije su u porastu, delimično zahvaljujući ceni nafte koja je i dalje niska, ali je to posledica i strukturnih reformi koje su dovele do poboljšanja poslovne klime", naveo je on.
U prognozi se ističe se da je novi investicioni ciklus, započet 2015. godine, raznorodniji u poredjenju sa prethodnim iz 2012. kada je fokus bio na jednom projektu u automobilskoj industriji, a Janmat je kao moguće sektore naveo poljoprivredu, informacione i komunikacione tehnologije i automobilsku industriju.
Nezaposleni će čekati još malo
Janmat je ukazao da se rast neće odmah u velikoj meri odraziti na pad nezaposlenosti i rast privatne potrošnje, ali da je to i očekivano.
"Prema našim predviđanjima ove godine ćemo imati rast od 2%, i mislim da će to, kao što smo naveli u tekstu (prognoze), imati efekat na privatnu potrošnju. Uvek postoji malo kašnjenje kada se govori o uticaju ubrzanja privrednog rasta i na kupovnu moć, i mislim da će to imati postepeni efekat na privatnu potrošnju", rekao je Janmat.
Naveo je i da je stopa nezaposlenosti i dalje visoka, mada polako opada i do sledeće godine će spasti na ispod 17% zahvaljujući zapošljavanju u privatnom sektoru. Prema prognozi Evropske komisije, koja je objavljena 3. maja, stopa nezaposlenosti je prošle godine iznosila 17,9%, u 2016. će opasti na 17%, a naredne godine na 16,2%, pri čemu će smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru donekle neutralisati pozitivan uticaj zapošljavanja u privatnom sektoru.
Privatna potrošnja će, prema prognozi Brisela, u 2016. porasti za 0,5% nakon pada od 0,6% prošle godine, a u 2017. očekivani rast je 1,5%.
Dodao je da se očekuje da će se inflacija zahvaljujući rastu agregatne tražnje vratiti u ciljane okvire 2017. godine, kada će prema prognozi Brisela iznositi 2,8%, dok će ove godine biti 1,6% što je ispod ciljanog raspona NBS.
Kada je reč o fiskalnoj politici, naveo je da je očekivani deficit u 2016. iznosi 3,1%, dok se za 2017. očekuje malo opadanje deficita na 2,8%.
Izvor: Euractiv
