Beograd – Zbog previranja na berzama i devalvacije brojnih valuta u svetu se prvi put u poslednjih petnaestak godina smanjilo privatno bogatstvo ljudi, što posebno važi za bogatije regione, a smanjio se i broj dolarskih milionera, piše dnevnik Handelsblat.
Prema najnovijoj zajedničnoj studiji banaka Kredi suis i UBS, privatna imovina građana smanjila se tokom 2022. godine globalno za 2,4% na procenjenih ukupno oko 416 milijardi evra, i to je prvi pad od vrhunca finansijske krize 2008. godine, prenosi Handelsblat pisanje nemačke agencije dpa.
Posebno su pogođeni bogatiji regioni, pa su tako Severna Amerika i Evropa zajedno pretrpele gubitak od oko 10,9 milijardi dolara.
Istovremeno, u Latinskoj Americi se privatna imovina građana povećala se za 2,4 miliijarde dolara, i to uglavnom zahvaljujući natprosečnom kursu tamošnjih valuta prema dolaru.
Opao je i broj dolarskih milionera širom sveta, i to za 3,5 miliona na procenjenih 59,4 miliona.
Mereno po bogatstvu odraslih građana, globalno je na prvom mestu i dalje Švajcarska sa prosekom od 685.230 dolara, a slede SAD. Nemačka je sa prosečnih 256.180 dolara na 16. mestu u svetu.
Kada je reč o „superbogatašima„, ljudima čija imovina vredi više od 500 miliona dolara, na prvom mestu su SAD, a slede Kina i Nemačka.
Ekonomista Entoni Šoroks, glavni autor studije, ocenio je da su gubici u vrednosti deonica i promene kursa učinile da je 2022. bila najgora godina od finansijske krize 2008.
Šefica odeljenja za ekonomiju i istraživanje u Kredi suis Nanet Hehler Faidherbe ističe da se razvoj lične imovine pokazao otpornijim i u vreme pandemije korona virusa, ali da su rast inflacije i kamatnih stopa i devalvacija 2022. dovele do promene trenda.
Uz to su se, kako je ukazala, dogodili i lomovi na berzama zbog ruske agresije na Ukrajinu.
„Da je devizni kurs ostao konstantan, ukupno bogatstvo bi 2022. godine poraslo za 3,4%, odnosno za 2,2% po odraslom građaninu„, rekao je Šoroks, dodajući da se uglavnom topila finansijska imovina, dok je ona nenovčane prirode, uglavnom nekretnine, uprkos znatno rastu kamata, ostala robusna.
Analizom su obuhvaćena domaćistva 5,4 milijarde odraslih građana širom sveta, prenosi Dnevni evropski servis.
