Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je da je 2015. godine ta institucija imala 2.500 predmeta, od kojih su većinu inicirali građani, što ukazuje da je počela da se budi svest o potrebi da zaštite svoja prava.
Šabić je na konferenciji za novinare povodom Dana zaštite podataka o ličnosti, 28. januara, rekao da je broj prijava značajno povećan od 2009, kada ih je bilo 83. Poverenik je ukazao na potrebu da se što pre donese novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji se već dugo priprema.
"Počela se buditi svest ljudi o pravu zaštite podataka i potrebi da ga štite i angažuju državni organ, i to je bez sumnje dobro", rekao je Šabić.
On je ocenio i da je Srbija u ozbiljnom zaostatku što se tiče normativnog okvira i dodao da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti načelno dobar i da predstavlja prvi korak u uređenju te oblasti, ali da ima puno nedostataka.
Šabić je naglasio da je potrebno što pre doneti novi zakon o zaštiti podataka ličnosti i da se taj zakon već dugo priprema. Podsetio je da je ta služba pripremila model zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ali da nacrt koji je predstavljen javnosti nema dodirnih tačaka s njihovim predlogom.
On je istakao da Srbija ima i formalnu obavezu da usklađuje pravni sistem sa standardima koji važe u EU i podsetio da je i u Akcionom planu za poglavlje 23 u pregovorima sa EU predviđeno da će novi zakon biti donet do kraja 2015. godine.
"Potrebno je i uspostavljanje institucija i menjanje mentaliteta", rekao je poverenik.
Šabić je ukazao i da još nema Akcionog plana za sprovođenje strategije u cilju unapređenja zaštite podataka.
"Neophodno je da država ima strateški pristup u rešavanju problema", rekao je Šabić i napomenuo da je potreban ozbiljan napor cele države.
Kako je dodao, poverenik treba da reaguje samo u nekim situacijama, a ne da štiti ceo sistem, i da je obaveza organa vlasti da primenjuju propise.
Ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad rekao je da je ta zemlja zadovoljna saradnjom s poverenikom i da je njihov cilj da pomažu primenu zakona i razvoj strukturnih kapaciteta.
Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, prvi dokument koji na evropskom nivou uređuje obaveze država u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti, otvoren je za potpisivanje 28. januara 1981. godine, zbog čega se taj dan obeležava u svim članicama Saveta Evrope. Savet Evrope i Evropska komisija obeležavaju ga zajednički kao Dan zaštite podataka o ličnosti.
U Srbiji se taj dan obeležava u cilju podizanja svesti javnosti o značaju zaštite podataka o ličnosti i unapređenja primene principa zaštite podataka, kao i ukazivanja svim rukovaocima podataka, a pre svega organima javne vlasti, na zakonske obaveze i odgovornost za kršenje prava.
Izvor: Beta
