Beograd, 12. novembar 2020. – Jedan dobijeni glas je stranke koje su učestvovale na parlamentarnim izborima u junu „koštao“ u proseku skoro 395 dinara, odnosno 3,36 evra „uloga“ u kampanju.
To je procena organizacije Transparentnost Srbija (TS) u objavljenoj analizi izveštaja o troškovima ovogodišnje izborne kampanje.
Učesnici u kampanji su, u okviru do sada objavljenih izveštaja, prijavili troškove koji su vredni 1,224 milijardi dinara, odnosno 10,4 miliona evra, objavila je TS.
Na osnovu troškova, TS je preračunala da je jedan dobijeni glas „koštao“ u proseku skoro 395 dinara ili 3,36 evra „uloga“ u kampanju, ali skreće pažnju i na to da je visina ulaganja bitno različita kada je reč o pojedinim akterima.
Dok je u slučaju pobedničke Srpske napredne stranke (SNS) prosečan trošak bio 351 dinar, kod drugih stranaka koje su prešle izborni cenzus, on je znatno veći, i dostiže 633 dinara za koaliciju Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija ili 464 dinara za SPAS.
Troškovi manjinskih lista kreću se između 400 i 600 dinara po glasu, a kada je reč o strankama koje nisu prešle cenzus, koaliciju Ujedinjena demokratska Srbija i Narodni blok glas je koštao više od 1000 dinara a Srpsku radikalnu stranku više od 600 dinara, izračunala je TS.
Procenili su da je ovogodišnja kampanja bila jeftinija za 30 odsto ili za oko 400 miliona dinara nego ona pre četiri godine, a da je čak 60 odsto ukupnih troškova izborne kampanje bilo pokriveno sredstvima iz budžeta.
„Četvrtina troškova bila je plaćena ‘sopstvenim sredstvima’ političkih stranaka, mada se i tu radi o novcu iz budžeta, ali koji je dodeljen parlamentarnim strankama za finansiranje njihovih redovnih aktivnosti, van kampanje„, skreće pažnju TS.
U strukturi rashoda najviše je zastupljeno oglašavanje na TV stanicama sa 60 odsto, nakon čega slede troškovi promotivnog materijala (oko 11 odsto), oglasi u štampanim medijima i drugi troškovi sa više od 7 odsto.
„Za razliku od ranijih izbornih kampanja koje su bile značajno skuplje, prilozi fizičkih i pravnih lica su sada bili korišćeni sa oko 5,5 odsto i potpuno su izostali kod najmoćnijeg političkog subjekta – SNS – koja ih je koristila u nekoliko izbornih ciklusa„, primećuje TS u analizi.
