Beograd, 02. novembar 2016. – Državni organi imaju obavezu da budu nepristrasni u odnosu na građane i privredne subjekte o čijim interesima odlučuju. Još više nego kod drugih organa, takva nepristrasnost je neophodna u radu sudova, ukazuju iz Transparentnosti Srbija.
Zbog toga informacija koju je objavilo jedno od udruženja korisnika kredita sa CHF klauzulom, a prema kojoj su pojedini sudovi imali ugovor o poslovnoj saradnji sa „Pireus“ bankom, opravdano izaziva pažnju.
Naime, pred sudovima se nalaze brojni predmeti u kojima se odlučuje o interesima banaka i korisnika njihovih usluga. Iz objavljenih informacija ne može se videti da li je ovaj ugovor doneo zaposlenima u sudovima neke pogodnosti, ali se može pretpostaviti da jeste, zato što bi inače njegovo zaključivanje bilo bespredmetno.
Zbog toga je važno i drugo pitanje – da li je reč o pogodnostima koje ta (i druge) banke redovno nude zaposlenima u pravnim licima, bez obzira na to da li je reč o javnom ili privatnom sektoru, na osnovu nekih logičnih kriterijuma (prosečna visina primanja, broj zaposlenih, redovnost otplate kredita itd), postavljaju pitanje iz Transparentnosti Srbija.
Ako je u ponašanju banke sve u radu, to još uvek ne znači da bi sudovi trebalo da ulaze u ovakve aranžmane. Oni imaju povećanu odgovornost i moraju se čuvati i od situacije u kojima bi njihovo poslovanje moglo da naruši pretpostavku nepristrasnosti suda, čak i kada za sumnje nema objektivnog razloga. U svakom slučaju, dobro je što sudovi, kako se može pročitati, nisu ništa skrivali, već su dostavili kopije ugovora po zahtevu za pristup informacijama.
Ovaj slučaj pokazuje da je sistemski problem o kojem je Transparentnost Srbija nedavno pisao povodom „memoranduma o saradnji“ Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa nekoliko firmi (trgovinski lanci, banke, saloni nameštaja, butici, prodavnice sportske opreme, salon za ulepšavanje).Transparentnost Srbija podseća, tamo se kao najveći problem javlja moguća pristrasnost pri vršenju (inspekcijske) kontrole.
Uređenje prevencije i rešavanja sukoba interesa u vršenju funkcija sudija, javnih tužilaca i narodnih poslanika je i međunarodna obaveza Srbije, na osnovu preporuka iz četvrtog kruga evaluacije GRECO, na čijoj realizaciji se malo ili nimalo radi. U analizi pravnog i strateškog okvira Srbije u oblasti sukoba interesa, koja je promovisana 31. oktobra, Transparentnost Srbija govori i o ovom pitanju
