Beograd – Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Zoran R. Tomić ocenio je da bi raspisivanje izbora za Ustavotvornu skupštinu osetno smanjilo društvene tenzije i predstavljalo osnov za „nacionalni preporod Srbije“.
Tomić je agenciji Beta kazao da bi novi Ustav popravio poljuljani ugled Srbije u evropskim i svetskim razmerama, i predstavljao „normativni osnov za ekonomski, kulturni i nacionalni preporod Srbije„.
„Posle tragedija i nasilja, brojnih nerasvetljenih kriminalnih afera, nepravdi i protivpravnosti vladajućeg režima, u Srbiji već nedeljama traju masovni mirni ulični protesti opravdano nezadovoljih građana. A u Narodnoj skupština dominira nedemokratska atmosfera izigravanja Poslovnika i vređanja pojedinih opozicionih poslanika i glumaca, govornika na protestima„, konstatuje profesor.
Stoga, on predlaže hitno donošenje Odluke o referendumu na kojem bi se građani izjasnili ZA ili PROTIV izbora za Ustavotvornu skupštinu.
„Bude li referendum uspeo, Narodna skupština bi bila raspuštena, a Vladi prestao mandat. Izborima bi se formirao Parlament s isključivim zadatkom donošenja novog Ustava„, naveo je Tomić.
Po njegovim rečima, Ustavom bi se, ili jednostrano stavili van snage Briselski, Vašingtonski i Ohridski sporazumi o Kosmetu, ili bi se doveli u sklad faktičko i normativno stanje na toj teritoriji formulisanjem uravnoteženije Preambule i predviđanjem Zajednice opština kao relativno samostalnog entiteta koji bi bio u specijalnim vezama sa Srbijom „uz garantovanje sigurnosti života nealbanskog stanovništva i očuvanja srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji„.
Sagovornik Bete kaže da bi novi Ustav morao da donese poboljšanja, naročito u pogledu suprematije međunarodnog nad unutrašnjim pravom, potpunijeg uređivanja ljudskih i manjinskih prava i njihove delotvornije zaštite.
Dodaje da bi novi Ustav regulisao promenjeni izborni sistem i drugačije uređenja vlasti, pre svega jasan sistem podele vlasti sa šefom države krajnje suženih ingerencija, biranim u parlamentu.
„Novim Ustavom bi se doslednije regulisali međusobni odnosi i odgovornost državnih organa, osnaživanje autonomije Vojvodine, proširivanje nadležnosti depolitizovanog Ustavnog suda izmenjenog načina formiranja, kao i bitne revizije postupka promene Ustava„, kazao je Tomić.
Naglasio je da bi izborima za Ustavotvornu skupštinu, a i sledstvenim izborima na osnovu novog Ustava, trebalo bespogovorno da prethodi „otvaranje“ medija podjednako za sve političke faktore i znatno poboljšanje celine izbornih uslova uz, kako je rekao, prozračnu izbornu proceduru.
„To bi, uz neophodni ekspertski učinak, a sa nefingiranom javnom raspravom primerenog trajanja, rezultiralo sadržajnijim i realnim ustavnim tekstom. Ustav bi trebalo da postavi i zakonski okvir za otvaranje dosijea službi bezbednosti i njihovu korenitu reformu, za lustraciju prekršilaca ljudskih prava, kao i za dublji preobražaj svojinskih odnosa„, istakao je Tomić.
Sve navedeno bi, kazao je profesor, osetno popravilo poljuljani ugled Srbije u evropskim i svetskim razmerama, te predstavljalo „normativni osnov za ekonomski, kulturni i nacionalni preporod Srbije“.
„S druge strane, svako ko u Srbiji nastavlja da, medijski ili na drugi način, proizvodi, odnosno podržava višekratno neustavno ponašanje, nezakonitost, nemoral, govor mržnje, primitivizam i ostale vidove političke nekulture, gubi kredibilitet da vrši bilo koju javnu funkciju„, smatra Tomić.
Kazao je da niko ne bi smeo da ugrožava bilo čiji život, telesni integritet, bezbednost i privatnost podataka o ličnosti, da ograničava slobodu misli, uverenja, okupljanja i javnog obaveštavanja.
„Takođe, niko, prevashodno vršioci državnih ovlašćenja, nema pravo da nipodaštava i osuđuje legitimno drugačije stavove i kritičke javne istupe. A naročito, niko nema mandat da se nekontrolisano svuda i u svako doba predstavlja kao vrhovni žrec, da se u sve upliće i za sve pita„, zaključio je profesor Tomić.
