Vašington, 09. jun 2020. – Pad BDP Srbije u 2020. godini, prema najnovijem izveštaju Svetske banke, biće 2,5 odsto.
Prognoza za region Zapadnog Balkana je da će BDP u tekućoj godini biti manji za 3,2 odsto.
U istoj prognozi predviđeno je da će ekonomski oporavak Srbije u 2021. godini biti izražen rastom BDP za 4 odsto, a u regionu za 4,6 odsto.
Prognoza se zasniva na uverenju da će biti obnovljeno poverenje potrošača i poslovno poverenje dok uticaj pandemije kovid-19 bude jenjavao, a politička nestabilnost ostane pod kontrolom.
Porast fiskalnih obaveza u regionu smanjile su prostor za fiskalnu podršku i oslabile su poslovnu klimu, ocenjuje Svetska banka.
Dalje zaoštravanje globalnih uslova finansiranja može značajno da poveća troškove servisiranja dugova, a to predstavlja poseban rizik u zemljama sa već visokim nivoom duga ili velikom potrebom za spoljnjim finansiranjem, pre svega u Albaniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, navedeno je u poglavlju koje je posvećeno zapadnom Balkanu.
Znatno pooštreni uslovi finansiranja takođe mogu stvoriti pritisak na korporativne bilanse, povećanje rizika i pokretanje bankrota.
Najveći pad ekonomije u regionu zapadnog Balkana za 2020. godinu prognoziran je za Hrvatsku – 9,3 odsto, dok bi iduće godine rast hrvatske ekonomije trebalo da bude 5,4 odsto.
Crna Gora suočiće se u tekućoj godini sa padom BDP za 5,6 odsto, dok bi iduće godine rast mogao da bude 4,8 odsto. Bosna i Hercegovina imaće pad BDP za 3,2 odsto, dok bi u narednoj godini ekonomskog oporavka rast trebalo da dostigne 3,4 procenta.
Za Severnu Makedoniju prognoziran je pad BDP za 2,1 odsto za ovu godinu, a oporavak za 3,9 naredne godine.
Pad BDP Albanije dostići će 5 odsto ove godine, a oporavak iduće godine 8 odsto. Navedeno je da će epidemija kovid-19 kao i nedavni zemljotres negativno uticati na turizam u Albaniji.
Bugarska će imati pad ekonomije za 6,2 odsto ove godine, a Rumunija za 5,7 procenata, dok je prognozirani rast naredne godine za Bugarsku 4,3 odsto, a za Rumuniju 5,4 odsto.
Svetska banka je u svom najnovijem izveštaju prognozirala smanjenje globalnog BDP za 5,2 odsto u 2020. godini i dugoročnu duboku recesiju što bi moglo da ostavi trajne negativne posledice na manja ulaganja, eroziju ljudskog kapitala zbog izgubljenog rada i školovanja, kao i fragmentaciju globalne trgovinske povezanosti.
Takođe, procenjuje se da će milioni ljudi skliznuti ispod granice siromaštva.
