London, 07. april 2021. – Pandemija korona virusa koja je pogodila planetu u 2020. godini i mere preduzete za njeno suzbijanje uticale su na sve.
Svet je u rasulu, ali lideri zemalja imaju priliku da merama usmerenim na oporavak od pandemije, reanimiraju međunarodnu saradnju i osmisle „pravedniju budućnost„, navodi se u najnovijem izveštaju organizacije Amnesti internešnal.
U izveštaju koji se odnosi na 149 zemalja, piše da su mere za sprečavanje širenja korona virusa delovale poražavajuće na živote ljudi, a istovremeno su otkrile i čak pogoršale postojeće obrasce zloupotreba i nejednakosti.
Kako se navodi pojačane su diskriminacije na osnovu rase i pola, a određene kategorije stanovnika činile su još ranjivijim.
U izveštaju se dodaje da su zdravstveni sistemi i programi socijalne zaštite, oslabljeni zbog nedovoljnih ulaganja decenijama unazad, nisu bili dobro opremljeni da odgovore na pandemiju.
Amnesti International dokumentovao je navode da su državne vlasti maltretirale ili zastrašivale zdravstvene ili druge radnike u kontekstu pandemije u 42 od 149 zemalja koje je nadzirala.
Žene zdravstvene radnice bile su posebno pogođene jer su one, koje čine 70 odsto globalne radne snage u zdravstvenom i socijalnom sektoru, već imale niže plate u odnosu na muškarce.
Ocenjeno je da su pojedine mere bile diskriminatorske u odnosu na marginalizovane grupe, a zaključavanje i policijski čas doveli su da je veliki broj radnika u neformalnoj ekonomiji gubio prihode bez odgovarajuće socijalne zaštite.
Istovremeno, uvođenjem onlajn nastave u obrazovnim ustanovama, bez obezbeđivanja pristupa odgovarajućoj tehnologiji, dovela je u nepovoljni položaj mnoge učenike iz marginalizovanih grupa.
Iako je SZO inicirala mehanizam Kovaks sa ciljem da se obezbedi pristup vakcinama većem broju zemalja, ta inicijativa je potkopana neučestvovanjem Rusije i SAD u tome, kao i gomilanjem vakcina od strane bogatih zemalja, a problem je predstavljalo i to što je više od 90 zemalja uvelo izvozna ograničenja koja su uticala i na izvoz i uvoz medicinske opreme, farmaceutskih proizvoda i hrane.
U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju ocenjeno je da je postignut mali napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU.
Sa druge strane, navodi se da u toku prošle godine nije podignuta optužnica ni protiv jednog bivšeg pripadnika vojske i policije zbog ratnih zločina i da je zaostalo rešvanje pitanja nestalih, kao i da su zbog prekomerne sile policije tokom protesta u julu prošle godine povređeni demonstranti i novinari.
Takođe, navodi se i da je malo tražilaca azila dobilo azil, a da je zaštita protiv porodičnog nasilja ostala neadekvatna. U izveštaju se kaže da je srpska vlada kontrolisala policiju i pravosuđe, ukazuje se na kršenje ljudskih prava i široku rasprostranjenu korupciju.
