Beograd – U Srbiji su mediji prekršili pravo na privatnost u proseku u 354 slučaja mesečno u 2021. godini.
To je izjavila članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skroza na tribini „Gde su granice privatnosti u medijskom izveštavanju„.
Ona je rekla da je reč o podacima iz poslednjeg preseka, kao i da je broj kršenja prava na privatnost dosta veći nego što je bio, na primer, 2015. godine, kada su bila u proseku 44 slučaja mesečno.
„Kada je u pitanju pravo na privatnost, imamo jedan konstantan problem, mi protiv toga ne znam ni kako više da se borimo, izuzev na ovaj način, da objašnjavamo i pričamo, zato što ljudi reaguju tek kada ih nešto lično pogodi„, rekla je Skroza.
Ona je dodala da mediji koriste svaku priliku da zađu u nečiju privatnost, i da se posebno krše prava privatnosti kada su u pitanju deca.
Vida Petrović Škero iz Komisija za žalbe Saveta za štampu rekla je da naši zakoni, kada je u pitanju zaštita prava nisu loši i da dobrom primenom mogu da omoguće zaštitu prava.
„Do 2003. godine, imali smo sudsku praksu, koja je u zaštiti političkih funkcionera, smatrala da mediji nemaju slobodu govora i ne smeju ništa kritički da kažu„, istakla je Škero.
Ona je dodala da građani imaju pravo da saznaju informacije važne za javni interes, ali da se postavlja pitanje šta je javni interes.
Poručila je da to pitanje treba sistemski rešiti.
Ana Marija Alvares Ćurčić je, u ime inicijative „Za tebe važno je„, rekla da su sproveli onlajn kampanju „Stavi se u moje cipele„, i postavila pitanje da li bi novinari tako izveštavali da se radi o njihovim najbližima.
„Frustrira me naša naučena besmoćnost, ako ti urednik kaže kucaj na vrata, imaš pravo da kazeš ne, reci uredniku ne mogu. Kao novinari mormo biti svesni o posledicama mentalnog zdravlja o onima o kojima se izveštava„, rekla je Alvarez Ćurčić.
Ona je dodala da nije javni interes šta o nekom događaju iz crne hronike misli komšija.
Nevena Martinović iz SHARE fondacije je rekla da privatnost, nažalost, ne možemo zaštititi.
„Onaj ko nije bio pogođen, ne zna kako je to. Mi koji se bavimo tim poslom, mi znamo. U onlajn medijima možemo da napišemo mnogo više nego u štampi, samim tim građani se uključuju, komentarišu„, rekla je ona.