Valjevo, 14. jul 2019. – Norveški model je priča koja nema nikakve veze sa Srbijom, koliko smo mi Norvežani toliko će i taj model biti uspostavljen u Srbiji, rekao je Dragan Šutanovac za Dijalog Net.
Sa Draganom Šutanovcem, bivšim ministrom odbrane, aktuelnim predsednikom udruženja Savet za strateške politike razgovarao je Aleksandar Milijašević, glavni i odgovorni urednik portala Dijalog Net.
Balkanska bezbednosna mreža je u nedavno objavljenom tekstu iznela stav da Srbija treba da razmotri norveški model vojnog roka. Inače, portal Balkanska bezbednosna mreža pokrenula je grupa urednika i novinara iz Jugoistočne Evrope.
Ovo je potrebno, piše taj portal, jer je aktuelni koncept profesionalne vojske na velikim kadrovskim iskušenjima zbog čega je sve teže obezbedniti popunu rezerve ali i aktivnih jedinica, a najbolji model za to je onaj koji se primenjuje u Norveškoj.
Dragan Šutanovac, ministar odbrane u dva mandata (u periodu 2007-2008. godine i 2008 – 2012. godine) za Dijalog Net, komentarišući navedeni predlog iz teksta, kaže da se Balkanska bezbednosna mreža očigledno ne bavi bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama koji su definisani u aktuelnoj Strategiji nacionalne odbrane.
Šutanovac podseća da su upravo bezbednosni izazovi, rizici i pretnje iz navedene strategije osnova za donošenje strateških odluka pa i odluke o vraćanju obaveze služenja vojnog roka.
Nekadašnji ministar odbrane ukazuje da se bez jasne analize uzroka, samo na osnovu posledica, predlaže rešenje iz Noveške a da se ni u jednom delu teksta ne analizira bezbednosno okruženje Norveške.
Predsednik Saveta za strateške politike dodaje da nije urađena ni uporedna analiza koja bi na ozbiljan način sagledala koje su prednosti a šta su mane tzv Norveškog modela.
Naš sagovornik skreće pažnju i na to da tekst ne daje podatke kako se došlo u situaciju da se Vojska Srbije (VS) nalazi pred “velikim kadrovskim iskušenjima zbog čega je sve teže obezbediti popunu rezerve ali i aktivnih jedinica”, pa, prema rečima Šutanovca, može da se oceni da je tekst tendenciozan i da nije baziran na ozbiljnoj analizi.
Na pitanje koje su dobre, a koje loše strane, aktuelnog koncepta profesionalne vojske, Šutanovac kaže da je najveći problem sa kojim se suočava VS “činjenica da je reforma praktično pre sedam godina zaustavljena a da se posledice vide danas”.
“Imajući u vidu da se radi o složenom sistemu za koji je potrebna velika energija za pokretanje, očigledno je da niko iz vlasti nije želeo da čuje upozorenja da će se ovakvim vodjenjem ministarstva sistem urušiti, što se na kraju i desilo”, kaže Šutanovac i dodaje da sve to potvrđuje i Balkanska bezbednosna mreža u svom tekstu.
Predsednik Saveta za strateške politike podseća da je proces profesionalizacije praktično započet ’80-ih godina XX veka kada JNA uvodi tzv. vojnike po ugovoru koji su bolje obučeni i spremniji da ispune zadatke iz sve tri misije definisane Zakonom o VS.
“ Prednosti profesionalne vojske su očigledne, kao najvažnija je činjenica da o odbrani zemlje brinu zreli ljudi koji su izabrali svoj poziv”, rekao je Šutanovac i dodaje da u tom slučaju nisu “prinudno dovedeni regruti koji svakodnevno šaraju kalendar u želji da izbroje i poslednji dan proveden u VS”.
Proces nije završen i tu se stvaraju problemi, konstatuje naš sagovornik.
Veoma često iz vrha sadašnje vlasti mogu se čuti informacije o vanredno velikim ulaganjima u VS.
“Sve zemlje a posebno one sa problematičnom ekonomijom, u koje spada i Srbija, nikada nemaju dovoljno finansija kako bi kvalitetno i bez trzavica finansirale svoju vojsku, dakle povećanje ulaganja je uvek dobrodošlo ali ne radi se o ulaganju samo u naoružanje, u ovom slučaju polovno, već i u ljudske resurse što sad nije slučaj”, odgovara Šutanovac na pitanje da li i u kojoj meri postojeća ulaganja države zadovoljavaju potrebe aktuelnog koncepta profesionalne vojske.
Naš sagovornik smatra da unapređenje aktuelnog koncepta nužno iziskuje znanje i posvećenost, planiranje i realizaciju planova.
“Reforme su never ending story (beskrajna priča) i sve vreme je neophodno ulaganje velike energije kao i praćenje i prilagođavanje savremenim trendovima”, uveren je nekadašnji prvi čovek ministarstva odbrane.
Međutim, nastavlja Šutanovac, vlast (što iz neznanja, što zarad populizma) gotovo svakodnevno, preko režimskih medija i nacionalističkih grupa, šalje poruku da će se obaveza služenja vojnog roka obnoviti bez ikakve analize stanja u kome se VS nalazi ili bar bez javne objave stanja.
Šutanovac skreće pažnju da su na čelu ministarstva odbrane ljudi koji smatraju da reč “reforma” znači povratak na staro, kao i ministar koji zbog lične frustracije, jer je izbegavao služenje vojnog roka u JNA (dezertirao, precizira naš sagovornik), sada želi da šalje mladiće u kasarne.
“ Od njih je teško očekivati da prihvate koncept moderne vojske”, poentira Šutanovac i dodaje da prema saznanjima koje ima, gotovo ništa se ne radi na nastavku reforme, a sve to vodi ka narušavanju stanja u VS koje je sad svima vidljivo.
U tekstu Balkanske bezbednosne mreže navode se podaci Vojnog sindikata Srbije koji govore da VS svakodnevno napusti po dva vojnika i po jedan oficir i podoficir.
“Nezvanični podaci idu u prilog informaciji koju zastupa Sindikat i to je tužna slika stvarnosti ali zar ne bi bilo logično da se zapitamo zašto je to tako”, komentar je Dragana Šutanovca, predsednika Saveta za strateške politike.
On dodaje i da o tome najbolje govori činjenica da su samo pre sedam godina bili redovi na upisu u Vojnu akademiju (oko 10 kandidata na upražnjeno mesto), a danas ćemo imati više predavača i zaposlenih na VA nego kadeta.
I to je jedina prava slika stanja u VS, ocenjuje Šutanovac, džabe parade, avioni, kamioni kad mladi ljudi osećaju da je to samo marketing.
U isto vreme, nastavlja on, svakodnevnim medijskim najavama rata, koji samo što nije počeo, demorališu se i oni koji su u VS godinama.
“Ako se kao reper uzme prosečan broj svršenih srednjoškolaca u Srbiji, samo u proteklih osam godina od suspenzije obaveze služenja vojnog roka, rezervni sastav je “izgubio” između 250.000 i 300.000 potencijalnih rezervista, dok je po osnovu dobrovoljnog služenja dobio ne više od 15.000 ljudi, što pokazuje kolika je “rupa” u rezervnom sastavu Vojske Srbije (VS)”, navodi Balkanska bezbednosna mreža u svom tekstu.
Na pitanje da li sistem dobrovoljnog služenja vojnog roka obezbeđuje popunu rezervnog sastava VS i da li se planiraju neke promene u toj oblasti, Šutanovac kaže:
„Sistem dobrovoljnog služenja vojnog roka je zamišljen kao ulaznica za stalni posao u VS, ali i kao stvaranje kadra za popunu aktivne i pasivne rezerve. Ova vlast je i tu ideju pokvarila jer u njihovom konceptu dobrovoljci bi trebalo da budu čistači, kosači, čuvari… da obavljaju poslove koje inače vojske u svetu outsorsuju. Sa druge strane postavlja se pitanje zašto ni jedna druga zemlja u regionu ne pominje potrebu da obnovi obavezu služenja vojske“.
Prema saznanjima nekadašnjeg ministra odbrane proces formiranja aktivne rezerve je zaustavljen. „Fingira se kao da ima napretka. Dakle nula“, dodaje on.
Pitanja koja su postavljena Draganu Šutanovcu, upućena su elektronskom poštom (9. jula 2019.) i Timu za komuniciranje sa predstavnicima medija Ministarstva odbrane. Do objavljivanja ovog teksta odgovori iz Ministarstva odbrane nisu dobijeni.
