Beograd – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspešno sprečava konstituisanje desničarske opozicije i on uspeva da pokrije ceo spektar desnice na pitanju Kosova, odnosa prema regionu, ljudskim pravima i proruskom narativu.
To je izjavila izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Izabela Kisić.
Suština ekstremizma u Srbiji je u razaranju demokratije i etnokonfesionalna politika, rekla je Kisić na predstavljanju studije, koja se sastoji iz tri dela – „Nacionalistička duhovna vertikala“, „Između ekstremizma i borbe za poštovanje ljudskih i manjinskih prava“, „Rodni aspekt ekstremizma u Srbiji“.
Prema rečima Izabele Kisić, Kosovo i Republika Srpska zauzimaju važno mesto u vrednosnoj slici desničara.
Priznavanje nezavisnosti Kosova od zvaničnog Beograda izuzetno bi razočaralo pripadnike stranaka desnice, ali smatraju da vlast ipak nije spremna za takvu opciju, dodaje ona i ističe da su ispitanici u njihovoj studiji odbijali i opciju rata.
Kisić ističe kako na direktno pitanje „da li bi bili spremni da ratuju lično u slučaju sukoba zbog Kosova i Metohije“, ispitanici sa desnice navode da bi podržali rat ako bi bio odbrambeni i kao poslednju opciju.
Govoreći o neposrednom povodu za studiju, ona je napomenula da su to kampanja Srpske pravoslavne crkve za povlačenje zakona o rodnoj ravnopravnosti, odnosno najava svesrpskog uskršnjeg sabora za očuvanje srpskog, naroda, srpskog jezika i ćiriličkog pisma, što govori o etno-nacionalističkom principu i antidemokratskim tendencijama.
Kisić je predočila da je Srbija od 2022. godine, kada je urađen sličan izveštaj, dramatičan nedostatak kapaciteta institucija da se suoče da rešavanjem problema koji su izbili sa dve tragedije masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Malo Orašje i Dubona, ali i sa „prvim terorističkim napadom u regionu, u selu Banjska“.
Onaj koji je preuzeo odgovornost za Banjsku, Milan Radoičić je i dalje na slobodi u Srbiji, kao i pripadnici njegove paramilitarne gruppe, jer su Interpolove poternice raspisane za 18 osoba, dodala je.
Kisić je ukazala i da je problem Banjske otvorio pitanje, odnosno indicije o skladištenju oružja po manastirima na Kosovu, što je odbacila Eparhija-raško prizrenska, ali i misije Kfora posle istrage.
Prema njenim rečima, odnos SPC i vlasti Srpske napredne stranke karakteriše čvrsta saradnja i sinhronizovano delovanje koje je ozbiljno ugrozilo sekularni karakter države, ali ugrozilo mir u regionu.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović rekla je da je u protekle dve godine Srbija postala pogodno tlo za eskalaciju ekstremizma zbog neadekvatnog odgovora institucija na uzroke ekstremizma, govora mržnje i zločina iz mržnje.
Navodeći kao primer najave o vraćanju smrtne kazne, posle ubistva dvogodišnje devojčice, Golubović je rekla da se radi o vidu ekstremnog odgovora i predstavlja relativizaciju ljudskih prava.
Golubović je rekla i da primetan zaokret u sudskoj praksi kada je reč o sankcionisanju govora mržnje.
Sud tumači govor mržnje javnih funkcionera kao njihov lični stav, dodala je Golubović.
