Sud EU na strani studenta protiv Fejsbuka

zaštita-podataka

Najviši evropski sud stao je 6. oktobra na stranu austrijskog studenta prava koji tvrdi da transatlantski sporazum o prenosu podataka ne štiti dovoljno potrošače.

Ta presuda mogla bi da ima dalekosežne posledice po poslovanje tehnoloških kompanija u Evropi, iako, za sada, ne znači i prekid sa dosadašnjom praksom. Odluku Suda pravde pozdravljaju i neki evroposlanici ukazujući na potrebu za jasnim upravljanjem prenosom podataka u SAD i druge zemlje van EU. Istovremeno su i evropski regulatori finansijskog sektora najavili da će bliže ispitati kako banke i osiguranja koriste podatke klijenata.

Student Maks Šrems (Max Schrems) pokrenuo je slučaj nakon što je pre dve godine bivši zaposleni američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) Edvard Snouden (Edward Snowden) obznanio da NSA nadzire telefonske razgovore i aktivnosti na internetu.

Komesaru za zaštitu podataka u Irskoj, gde je evropsko sedište Fejsbuka (Facebook), Šrems se požalio da američki zakon ne nudi dovoljnu zaštitu od nadzora podataka koje na servere u SAD prenose kompanije iz domena socijalnih medija.

Nadležni u Irskoj odbacili su Šremsovu žalbu pozivajući se na odluku Evropske komisije iz 2000. po kojoj SAD u okviru tzv. Sejf harbur (Safe harbur) sporazuma obezbeđuju adekvatnu zaštitu podataka.

Sporazumom je omogućen slobodan prenos informacija kompanije iz EU u SAD. Smatralo se da će to biti podsticaj trgovini jer bi, da nije takvog sporazuma, razmena informacija preko interneta bila mnogo teža i sporija.

Evropski sud pravde proglasio je odluku Evropske komisije nevažećom. Sud je ocenio da "Sejf harbur" sporazum omogućava zadiranje američkih vlasti u osnovna prava i da ne sadrži odredbe kojima bi se to pravo ograničilo, niti one koje pružaju zaštitu.

Sud je saopštio da njegova odluka znači da će irski komesar za zaštitu podataka sada morati da razmotri Šremsovu žalbu "s punom pažnjom".

Kada završe istragu, vlasti će morati da "odluče da li prenos podataka Fajsbukovih evropskih korisnika u SAD treba da bude prekinut jer ta zemlja ne pruža adekvatan nivo zaštite ličnih podataka", navodi se u odluci Evropskog suda pravde, prenela je agencija AP.

Iz Fejsbuka za sada nema komentara a Šrems kaže da se nada da će sudska odluka biti prekretnica za "onlajn" privatnost.

"Presuda je jasno pokazala da američki biznis ne može jednostavno da pomaže 'špijuniranje' za račun SAD koje je u suprotnosti sa evropskim osnovnim pravima", istakao je Šrems.

Međutim, kako je dodao, odlukom Suda se ne zabranjuje prenos podataka iz EU u SAD već se samo omogućava nacionalnim vlastima za zaštitu podataka da preispitaju taj prenos. Šrems je kazao i da ne očekuje veće prekide u doasadšnjoj praksi.

Evroposlanica Sofi in't Veld (Sophie) pozdravila je odluku Suda i nazvala onu o "Sejf harbur" sporazumu "sramotom zakonitosti".

"Potrebna su nam jasna pravila za upravljanje prenosom podataka u SAD i druge zemlje izvan EU", istakla je ta evroposlanica i dodala: "Ali ona ne smeju da 'propuštaju vodu' već treba da pruže stvarnu zaštitu i moraju bolje da se primenjuju".

Veća zaštita podataka klijenata banaka

Istovremeno bi evropske banke i osiguravajuće kuće mogle da se suoče sa novim propisima za kontrolu načina na koji koriste podatke kako bi pravile "ciljane" proizvode za klijente nakon što su nadzorna tela Evropske unije saopštila da će istražiti kako se informacije koriste.

Tri finansijska regulatora Evropske unije – Evropska bankarska agencija (EBA), Evropska agencija za hartije od vrednosti i tržište i Evropska agencija za osiguranje i profesionalne penzije, zajedno su saopštila da će se usmeriti na "mogućnosti i izazove" vezane za korišćenje "velikih podataka" kojima raspolažu banke i osiguranja.

Regulatori su se oglasili uoči odluke Evropskog suda pravde o sporazumu EU i SAD o prenosu podataka "Sejf harbur" koji je, kako je preneo EurActiv.com, viši pravni savetnik Suda već ocenio kao pravno nevažeći.

Tzv. veliki podaci (big data) su digitalne informacije o ponašanju potrošača koje kompanije ili institucije koriste iz širokog spektra izvora, poput vlastitih baza podataka, kako bi pravile prognoze tržišta ili obrasce ponašanja klijenata. Reč je velikoj količini podataka čije su karakteristike raznolikost i veliki protok.

Očekuje se da globalna industrija finansijskih usluga narednih godina potroši milijarde dolara da unapredi svoje kapacitete za analizu podataka.

Međutim, borci za građanske slobode izrazili su bojazni da bi upotreba tih podataka mogla da uruši privatnost. Oni takođe ukazuju na mogućnost da podaci budu zloupotrebljeni kako bi se diskriminisali delovi poupulacije profilisanjem na osnovu godina, pola, zdravstvenog stanja ili etničke pripadnosti.

"Ključni cilj je da se analizira adekvatnost sektorskih regulatornih okvira i utvrde regulatorne ili mere nadzora koje treba preduzeti", naveli su regulatori u saopštenju.

Regulatori, koji će se time baviti u narednoj godini, nisu prezicirali kako će raditi niti su saopštili kada će objaviti rezultate.

Banke se nadaju da bi boljim korišćenjem podataka mogle lakše da otkrivaju prevare i uočavaju obrazce potrošnje važne kod otvaranja novih ekspozitura i personalizacije finansijskih proizvoda.

Izvor: euractiv.rs

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…

Balkaton
Događaji, IT

RCC: Otvorene prijave za treći Balkaton

_______
Sarajevo, 06. maj 2022. – Prijave za takmičenje za najbolje digitalne ideje i rešenja sa Zapadnog Balkana, Balkaton, otvorene su do 24. maja. Nagrade se dodeljuju u pet kategorija. Nagradni…