Cirih – Studentski protesti su „blagoslov“ za Srbiju zato što stotine hiljada mladih ljudi koji u njima učestvuju doživljava oslobođenje od paternalizacije i izolacije i prvi put ima pravo glasa kada je reč o njihovoj zemlji, piše švajcarski Noje cirher cajtung (NZZ).
Zahtevi studenata posle nesreće u Novom Sadu su sve samo ne revolucionarni, oni samo traže da nadležne institucije rade svoj posao i to „prema slovu zakona i bez obaveza prema bilo kojoj političkoj sili„, piše dnevnik.
„Istovremeno, njihovi su zahtevi krajnje eksplozivni. Jasno je, naime, da takve podele vlasti koju traže u personalizovanom i autokratskom sistemu (Aleksandra) Vučića ne može biti„, konstatuje NZZ.
List piše da studenti, i pored pritiska i izazova s kojima se suočavaju, pokazuju odlučnost i kreativnost u svom mirnom protestu i blokiranjem rasrksnica i velikim okupljanjima su stvorili široku platformu preko koje aktivno učestvuju u političkoj diskusiji i imaju podršku stotina hiljada građana, među kojima stručnjaci, profesori, roditelji…
Jedna od karakteristika studentskih pokreta koja upada u oči je, prema pisanju NZZ, da u šumi transparenata i zastava koje studenti nose ulicama, nema simbola Evropske unije (EU), što „ukazuje da srpska omladina više ne vidi EU kao podršku u svom procesu emancipacije„.
„Govorima o ‘evropskoj perspektivi’ i tako niko već godinama ne pridaje pažnju. Za projekat emancipacije mladih u Srbiji samoproklamovana zajednica vrednosti naprosto ne igra nikakvu ulogu. A tamo gde u zemlji EU igra neku ulogu, tamo je na strani Vučića. Podržava njegov projekat vezan za litijum, za koji većina građana veruje da nanosi tešku štetu životnoj sredini. Ne diže glas protiv Vučićevog autoritarizma, dokle god on pouzdano šalje municiju Ukrajini„, piše dnevnik.
„Geopolitika, dakle, nije na strani srpske demokratije. Ali se studenata i ne tiče. Emancipacija od vladajućeg sistema paternalizacije za desetine hiljada je individualni čin oslobađanja. Kolektivno, to je investicija u bolju budućnost zemlje„, ocenjuje NZZ.
U međuvremenu neki skeptici, ocenjuje dnevnik, previđaju da je studentski pokret već sada „izuzetno uspešan“ jer je politizovao celu jednu generaciju za koju se verovalo da je „pasivna i apolitična“ i da je njen glavni cilj da emigrira u Evropu.
„Pokret možda još nije promenio sistem, ali jeste one koji su deo pokreta – oni su izgubili strah, uče kroz debate da izoštre svoje stavove, a zahvaljujući organizaciji da postignu konkretne ciljeve„, piše NZZ, uz zaključak da je studentski pokret „škola demokratije koja od svojih učesnika stvara građanke i građane„, preneo je DES.
