Strazbur: Odgovornost za komentare korisnika na internetu portalu sa vestima

Tokom juna 2015. godine Evropski sud za ljudska prava doneo je više presuda koje su se ticale slobode izražavanja – član 10. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dozvoljenosti njenog ograničavanja (stav 2. člana 10. Konvencije).

Ove presude odnosile su se na različite slučajeve vezane za povredu slobode izražavanja (utvrđivanje odgovornosti internet portala za uvredljive komentare, hapšenje novinara zbog njegovog pisanja, vođenje sudskih postupaka protiv novinara zbog klevete, krivične osude zbog korišćenja uvredljivih izraza, klevetanje sudije od strane advokata) i u nekima je utvrđena povreda člana 10, dok je u nekima od ovih slučajeva Sud našao da nije došlo do povrede ovog člana.

Ovaj prikaz aktuelne sudske prakse u vezi sa članom 10. Konvencije počinje od jedne presude Velikog veća u kojoj je Evropski sud za ljudska prava prvi put u svojoj sudskoj praksi ispitivao pritužbu u vezi sa odgovornošću za komentare korisnika na internet portalu sa vestima.

U slučaju Delfi AS protiv Estonije, br. 64569/09 podnosilac predstavke bila je kompanija koja poseduje jedan od najvećih sajtova na Internetu sa novostima u zemlji (dalje: Delfi).

U januaru 2006. godine, podnosilac je objavio na svojoj veb stranici članak o trajektnoj kompaniji. Članak se bavio odlukom kompanije da izmeni rutu svojih trajekata do određenih ostrva. Ispod ovog članka, čitaoci su mogli da pristupe komentarima drugih korisnika sajta. Mnogi čitaoci su napisali veoma uvredljive ili preteće poruke o operateru trajekata i njihovom vlasniku. Naime, primenom navedene odluke kompanije je prouzrokovano razbijanje leda tamo gde su u bliskoj budućnosti mogli da budu napravljeni ledeni putevi. Posledica je bila da je otvaranje ovih puteva koji bi predstavljali jeftiniju i bržu vezu sa ostrvima, u poređenju sa uslugama trajekata – bilo odloženo.

1. Vlasnik trajektne kompanije je u aprilu 2006. godine tužio Delfi;

2. U junu 2008. godine je presuđeno u njegovu korist. Sud je utvrdio da su komentari bili uvredljivi i da je Delfi odgovoran za njih. Vlasniku trajektne kompanije je dosuđeno oko 320 evra na ime obeštećenja.

3. Vrhovni sud je u junu 2009. godine odbio žalbu koju je Delfi podneo.

Domaći sudovi su naročito odbili argument da je, na osnovu Direktive EU 2000/31/EC o elektronskom poslovanju, njegova uloga kao provajdera društvenog servisa ili domaćina skladištenja, bila samo tehnička, pasivna i neutralna, utvrđujući da je Delfi kontrolisao objavljivanje komentara.

Delfi se žalio da su estonski građanski sudovi utvrdili da je odgovoran za komentare koje su napisali njegovi čitaoci. Portal se žalio da je utvrđivanje odgovornosti za komentare čitalaca povredilo njegovo pravo na slobodu izražavanja.

Sud je smatrao da je utvrđivanje odgovornosti od strane estonskih sudova bilo opravdano i srazmerno ograničenju prava portala na slobodu izražavanja, naročito zbog sledećeg:

– komentari su bili veoma uvredljivi,

– portal nije sprečio da komentari postanu javni,

– portal je profitirao od postojanja komentara, ali je dozvolio da njihovi autori ostanu anonimni i

– kazna koju su izrekli estonski sudovi nije bila preterana.

Od posebnog značaja je utvrđivanje od strane Suda pitanja zakonitosti mešanja u pravo portala na slobodu izražavanja. Iako je portal tvrdio da je Direktiva Evropske unije o elektronskom poslovanju, kako je preneta u estonsko zakonodavstvo, napravila izuzetak od odgovornosti, Sud je utvrdio da je na nacionalnim sudovima da reše pitanja tumačenja domaćeg zakona i da se stoga nije bavio pitanjem prava Evropske unije.

Sud je najpre razmatrao tvrdnju Delfi da je Direktiva EU 2000/31/EC ograničila njegovu odgovornost za uvredljive komentare njegovih čitalaca. Utvrdio je da je na domaćim sudovima bilo da reše pitanja tumačenja domaćeg zakona i nije se bavio pitanjem na osnovu prava EU. Nacionalni sudovi su se pozvali na odredbe Građanskog zakonika da bi utvrdili odgovornost Delfi i sankcionisali ga; mešanje u pravo portala na slobodu izražavanja je stoga bilo zakonito i saglasno sa zahtevom „propisano zakonom“ na osnovu Konvencije.

Sud je u ovom slučaju ukazao na relevantne međunarodne dokumente:

– dokument Saveta Evrope – Deklaracija o slobodi komunikacija na Internetu, koju je Komitet ministara Saveta Evrope usvojio na sastanku zamenika ministara 28.5.2003. godine (stav 40. presude);

– dokumente Evropske unije – Direktiva 2000/31/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 8.6.2000. godine o određenim pravnim aspektima usluga informacionog društva, posebno o elektronskoj trgovini, na međunarodnom tržištu (Direktiva o elektronskoj trgovini) i Direktiva 98/34/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 22.6.1998. godine o utvrđivanju postupka za informisanje u oblasti tehničkih standarda i propisa i o pravilima usluga informacionog društva, izmenjena i dopunjena Direktivom 98/48/EC (st. 41. i 42. presude);

– sudsku praksu Suda pravde Evropske unije (st. 43. do 45. presude)

– druge međunarodne dokumente (dokumenti Specijalnog izvestioca za unapređenje i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Zajednička deklaracija Specijalnog izvestioca za slobodu mišljenja i izražavanja, Predstavnika OEBS za slobodu medija i Specijalnog izvestioca Organizacije američkih država za slobodu izražavanja)

Sud je dalje konstatovao da član 10. dozvoljava mešanje u slobodu izražavanja od strane države članice radi zaštite ugleda osobe, sve dok je mešanje srazmerno s obzirom na okolnosti. Osnovno pitanje je stoga bilo da li je ovo mešanje bilo srazmerno, s obzirom na činjenice slučaja.

U oceni ovog pitanja, Sud je ocenjivao četiri ključne stvari.

Prvo, kontekst poruka. Komentari su bili uvredljivi, preteći i klevetnički. S obzirom na prirodu članka, Delfi je mogao da očekuje uvredljive poruke i da učini dodatni stepen napora kako bi izbegao utvrđivanje odgovornosti za štetu prouzrokovanu ugledu pojedinaca.

Drugo, Sud je posmatrao korake koje je Delfi preduzeo kako bi sprečio objavljivanje uvredljivih komentara. Na veb stranici je stajalo da će autori komentara biti odgovorni za njihov sadržaj i da nisu dozvoljeni preteći ili uvredljivi komentari. Veb stranica je takođe automatski brisala poruke koje su sadržale serije vulgarnih reči i korisnici su mogli da ukažu administratorima na uvredljive komentare pritiskom na jedno dugme, što je zatim vodilo do uklanjanja poruka. Međutim, upozorenja nisu sprečila veliki broj uvredljivih komentara i oni nisu uklonjeni blagovremeno, automatskim filtriranjem reči ili putem sistema obaveštavanja i skidanja.

Treće, Sud je ispitivao da li su autori komentara mogli da budu proglašeni odgovornim za njih. Vlasnik trajektne kompanije je mogao, u principu, da pokuša da tuži određene autore uvredljivih poruka, pre nego podnosioca predstavke. Međutim, bilo bi izuzetno teško ustanoviti identitet autora, jer je čitaocima bilo omogućeno da daju komentare bez registrovanja svojih imena i mnoge poruke su bile anonimne. Stoga je zakonska odgovornost Delfi za komentare bila praktična; bila je takođe i razumna, jer je portal novosti imao komercijalnu korist od učinjenih komentara.

Konačno, četvrto, Sud se bavio posledicama utvrđivanja odgovornosti Delfi. Sankcije koje su izrekli estonski sudovi protiv Delfi su bile relativno male. Od Delfi je traženo da plati kaznu od 320 evra i sudovi nisu dali nikakav nalog o tome kako će portal u budućnosti zaštititi prava trećih lica na način koji može da ograniči slobodu govora.

Uzimajući u obzir sve napred navedeno:

Sud je smatrao da je utvrđivanje odgovornosti Delfi za komentare bilo opravdano i srazmerno mešanje u njegovo pravo na slobodu izražavanja. Stoga, Sud je našao da nije povređen član 10. Konvencije.

Pitanje pred Velikim većem nije bilo da li je prekršeno pravo na slobodu izražavanja autora komentara, već da li je utvrđivanje odgovornosti Delfi za komentare trećih strana predstavljalo kršenje slobode širenja informacija.

Presudom Velikog veća od 16.6.2015. godine je utvrđeno da je utvrđivanje odgovornosti Delfi bilo opravdano i srazmerno ograničenje slobode izražavanja portala, naročito zbog toga što su komentari u pitanju bili ekstremni i bili su postavljeni kao reakcija na članak koji je Delfi objavio na svom portalu kojim se profesionalno upravlja i koji se vodi na komercijalnoj osnovi. Koraci koje je Delfi preduzeo da ukloni uvredljive komentare bez odlaganja posle njihovog objavljivanja su bili nedovoljni, a kazna od 320 evra nikako nije bila preterana za jedan od najvećih Internet portala u Estoniji.

Autor: dr Slavoljub Carić

Izvor: Paragraf Lex

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…