Povećanje kazni za nasilje u porodici i društvu nije jedini način da se taj problem reši, ocenila je zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović i istakla da najpre treba učiniti sve da do nasilja ne dođe, ali i da se kritički analizira u kojoj meri se poštuju odnosno ne poštuju postojeći propisi.
Stevanović u izjavi za Tanjug ističe da reakcija društva, a naročito reagovanje nadležnih institucija, javnih ličnosti i medija ne treba da bude usmerena isključivo na pooštravanje kaznene politike i na senzacionalističko informisanje javnosti uz širenje detaljnih i bizarnih podataka o načinu izvršenja ovih najtežih krivičnih dela.
Eksperti, podsetila je, stalno upozoravaju da ni jedno ni drugo ne doprinosi suzbijanju nasilja i čak mogu imati suprotan efekat na ponavljanje i na nova izvršenja nasilja.
A posebno se, ukazala je Stevanović, na taj način žrtvama i njihovim porodicama otežava prevladavanje bola, preživljene traume i oporavak.
"Umesto takvog pristupa, svi mi – čitavo društvo treba da zauzmemo odgovorniji pristup i odnos prema bilo kom događaju i slučaju nasilja. Najpre, nismo kao društvo uspostavili konsenzus/saglasnost o nultoj toleranciji na bilo koji oblik nasilja. Tako se dešava da se u različitim izjavama šalje poruka da postoje dozvoljeni i dopušteni oblici nasilja, kao neko sitnije, manje nasilje ili nasilje u nekom drugom obliku, npr. verbalnom", navela je.
Ili se, dodala je Stevanović, relativizuje odgovornost počinitelja, tako što se ukazuje na neke njegove navodne "dobre i pozitivne" motive koji su doveli do izvršenja krivičnog dela, kao što su strast, navodna ljubav ili ljubomora.
Ili se, pak, razlozi za izvršeno nasilje traže u ponašanju žrtve. Međutim, upravo je suprotno – jer sve to pokreće spiralu nasilja, kaže Stevanović.
"A posebnoje nedopušteno kada takve stvari čini neko od nadležnih aktera ili predstavnik institucije", navela je zamenica Ombudsmana.
Očekuje zato, istakla je, da i mediji započnu sa kritičkim izveštavanjem i da upozoravaju javnost i na ove rizične pojave kojima se u društvu stvara klima da postoji i prihvatljivo nasilje.
"Na taj način mediji bi ispunilii svoju edukativnu obavezu koju imaju i odgovornost da učestvuju i pomažu društvu u prepoznavanju nasilja i učenju efikasnih mera u borbi protiv nasilja. A svoju ulogu da informišu javnost mediji svakako ne treba da ispunjavaju tako što će kršiti pravo na privatnost žrtve i porodice", istakla je Stevanović.
Prema njenim rečima, zabrinjava to što posle 10 ili mesec dana izveštavanja o pojedinostima nekog nasilja, svi zaborave, kako mediji tako i nadležne institucije, šta se desilo i zaboravljaju da se to može ponoviti.
Iako su sve učestalija i obimnija izveštavanja o slučajevima nasilja, do sada ni jedan od nadležnih sistema (policija, socijalna i zdravstvena zaštite, prosvetni organi) nije uradio dublju i kritičku analizu o tome da li se sprovode mere koje su propisane kao obaveza u njihovim protokolima za postupanje i ni jedna nadležna institucijane evaluira uspešnost i efikasnost svog radau slučajevima prijave sumnji ili prijave izvršenja nasilja.
"Ukoliko zaista želimo da se nešto promeni i unapredi – od ovoga treba da se krene. Zato smo u našem radu fokusirani na istraživanje sistemskih problema i najčešćih konkretnih propusta u radu nadležnih institucija i na one aspekte i kapacitete institucija koji uzrokuju ili doprinose tome dane postižemo dobre rezultate u borbi protiv nasilja", precizna je Stevanović.
Cilj institucije Zaštitnika građana je, ističe, da na to ukaže kako bi kod nadležnih sistema bio podignut kapacitet za dosledno i efikasno sprovođenje svih propisanih obaveza i radnji, a počinje se uvek od sumnje na nasilje.
