Svake godine, 8. aprila na Svetski dan Roma održavaju se brojni skupovi, tribine, vode se razgovori o tome kako Romi žive i kako njihov život unaprediti.
Vrlo često se od nadležnih može čuti da u Valjevu nema diskrminacije Roma, da se romska zajednica unapređuje svakim danom, ali po rečima Dragana Gračanina, direktora Centa za integraciju Roma iz Valjeva, ono što je činjenica i stav velikog broja ovdašnjih Roma je da se njihov položaj nije bitnije promenio i unapredio u poslednjih deset i više godina. Kako on ističe, u proceni položaja Roma kao najčešći parametar uzima se njihov položaj u vremenu otkako je počela Dekada Roma (2005. godine) i period pre toga.
– Stalno se govori o tome šta je urađeno i šta treba uraditi, a rezultati svih analiza koje su sprovele organizacije civilnog društva pokzuju da Romi i dalje teško žive i da pomaka u određenim oblastima njihovog života gotovo da nema, ili je minimalan. Ni posle deset godina sprovođenja strategije velikih međunarodnih programa nismo uspeli da rešimo osnovna egzistencijalna pitanja.
Kao i pre trideset godina, oko 300 Roma koji žive u naselju Balačka nemaju pijaću vodu, i dan danas imamo Rome koji žive u kontejnerima obezbeđenim 1999. godine, u Gornjoj Grabovici imaju problem sa napajanjem električne energije i mnoge druge infrastrukturne probleme, a da ne govorimo o daljem napretku u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite.
Pre deset godina naši ljudi su na buvljoj pijaci prodavali nove stvari, sada prodaju polovne, naši ljudi su svirali po valjevskim kafanama, sada romskih muzičara gotovo da nema, broj prosjaka romske nacionalnosti se ne smanjuje na ulicama, raste samo broj onih koji su emigrirali iz ove zemlje – ističe Dragan Gračanin uz napomenu da u poslednje dve godine izdvajanja Grada za potrebe integracije Roma iznose po 1,7 miliona dinara godišnje, što je po njegovoj računici oko 400 dinara po pojedincu na godišnjem nivou.
– Jasno je da je situacija u zemlji, pa i našem gradu veoma teška, ali veći problem od nedovoljnih izdvajanja grada za podršku romskoj zajednici predstavlja nedovoljna, ili bolje reći, minimalna iskorišćenost međunarodnih programa (manje od jedan odsto je iskorišćenosti tih programa). Postoje brojne međunarodne i civilne organizacije, donatori koji podržavaju romske programe, ali je nedostajala volja gradske uprave da za njih konkurišu.
Od početka Dekade Roma, samo tokom 2007. godine Valjevo je kroz projekte obezbedilo dva miliona dinara donacija, a nakon toga ništa. Jedino se može reći da je obrazovanje napredovalo i jedini zvanični strateški dokument je Strategija za unapređenje obrazovanja Roma koja je doneta 2006. godine i koja je doprinela da manje dece napušta osnovnu i srednju školu. Ipak, tom strategijom nije rešeno pitanje njihovog zapošljavanja, pa tako posle deset godina imamo mnogo više nezaposlenih, među kojima su i fakultetski obrazovani članovi naše zajednice, što svakako nije dobar primer za one koje pokušavamo da zadržimo u školi. Nakon te strategije nije donet ni jedan dokument koji se odnosi na unapređenje položaja Roma – naglašava Dragan Gračanin.
– Nije suština da pričamo o brojevima, o onome što je urađeno ili propušteno, suština je da se priča o stavovima ljudi koji žive sve teže i teže. Ako se uzme podatak da je prosečni životni vek Roma 47 godina uz podatak da su Romi najmlađa populacija u Srbiji sa prosečnom starošću od 34 godine, jasno je na kom nivou zdravstvene lestvice se nalazi romska populacija. Romska populacija može da da svoj doprinos preko civilnog društva kroz razne inicijative, ali ako se one ne sprovode u saradnji sa javnim sektorom i donatorima, ne možemo svaljivati odgovornost na romsku zajednicu – smatra Dragan Gračanin, direktor Centra za integraciju Roma u Valjevu.
Autorka teksta: Borka Marković (Nedeljni list ''Napred'' Valjevo)
