Bad Vilbel – U Srbiji 36 odsto građana priznaje da o načinu ishrane nedovoljno brinu, a 43 odsto se žali na lošu probavu, gorušicu i druge probavne tegobe, rezultati su istraživanja farmaceutske kompanije Štada koje je obuhvatilo više od 30.000 ispitanika u 15 zemalja.
Multinacionalna korporacija Štada devetu godinu organizuje ispitivanje javnog mnjenja evropske populacije po pitanju zdravstvenih navika i odnosa prema zdravlju.
„Sezona slava je u toku, a uskoro stižu i novogodišnji i božićni praznici. Bogata trpeza sa obiljem ukusa, boja, mirisa, donosi radost, ali obilniji i kaloričniji obroci mogu izazvati niz zdravstvenih tegoba i pokvariti praznično raspoloženje. Zato je važno da imamo meru jer naš stomak ne oprašta uvek preterivanje, posebno kada je u pitanju masna i začinjena hrana„, navodi se Štadinom Zdravstvenom istraživanju za 2022.
Iako skoro 75 odsto Evropljana svoje navike u odnosu na hranu i piće ocenjuju kao zdrave, u isto vreme njih 46 odsto se žali na digestivne tegobe. Loše varenje i gorušica najviše muče Poljake, 45 odsto i građane Srbije 43 odsto, ali i Špance 41 odsto, dok ozbiljne hronične probleme sa probavnim sistemom prijavljuje četiri odsto Evropljana i tri odsto građana Srbije.
Rezultati istraživanja ukazuju da su žene, širom Evrope, osetljivije na probleme sa probavom. Čak 50 odsto ispitanica je istaklo da konstantno moraju voditi računa o vrsti i količini hrane koju konzumiraju, kako bi izbegle mučninu, nadimanje, povraćanje, probleme sa gasovima, te pojavu slabijih ili jačih bolova u stomaku.
O zdravoj ishrani najviše brinu Italijani (87 odsto), Holanđani (84 odsto) i Francuzi (83 odsto).
Da se tokom poslednjih 12 meseci hrane zdravije, ističe i 48 odsto građana Srbije i 50 odsto Španaca, što je iznad evropskog proseka od 40 odsto. O poboljšanju ishrane znatno manje brinu Britanci (30 odsto) i Belgijanci (31 odsto).
U Srbiji 36 odsto ispitanika priznaje da su im navike po pitanju hrane i pića nezdrave, što je znatno iznad Evropskog proseka od 19 odsto.
Štada je navela da su probiotici jedan od načina da se reše probavne tegobe, a da su probiotici veoma korisni i da ih je dobro uzimati misli čak 55 odsto građana Srbije, što je znatno iznad evropskog proseka koji iznosi 37 odsto.
Štadino istraživanje pokazuje i da su širom Evrope probioticima više sklone žene (42 odsto) i mladi starosne dobi između 25 i 34 godine (44 odsto).
U delotvornost probiotika ima sumnju 34 odsto Evropljana, a da probiotici uopšte nisu potrebni smatra 16 odsto Holanđana, 10 odsto Nemaca, devet odsto Belgijanaca i pet odsto građana Srbije.
