Madrid – U odnosu na prošlu godinu kvalitet mentalnog zdravlja širom Evrope je poboljšan za čak 10 odsto, dok su predvodnici dobrog mentalnog zdravlja Srbija sa 80 odsto i Rumunija sa 86 odsto.
To jepokazao Zdravstveni izveštaj kompanije Štada za 2023. koji je obuhvatio 16 zemalja među kojima i naša.
Kako se navodi u izveštaju, koji je predstavljen na međunarodnoj konferenciji za novinare u Madridu, kada je reč o mentalnom zdravlju 67 odsto Evropljana ga ocenjuje kao „veoma dobro„, a samo 10 odsto kao „loše„, dok Srbija beleži skok od čak 22 odsto u odnosu na prošlu godinu, saopšteno je.
Sa druge strane, onlajn istraživanje javnog mnjenja po pitanju zdravstvenih navika i potreba koje je obuhvatilo više od 32 000 ispitanika, starosti od 18 do 99 godina pokazalo je i da Česi i Poljaci u najnižem procentu ocenjuju svoje mentalno zdravlje kao „dobro“ i da svaki peti Britanac ističe da mu je mentalno zdravlje „veoma loše„.
Pored toga, u Štadinom istraživanju se navodi da građani Srbije ne strahuju od nestašice lekova i da raste zadovoljstvo zdravstvenim sistemom sa 31 odsto u prethodnoj godini na 34 odsto u ovoj, dok se kod Evropljana beleži pad zadovoljstva za 10 odsto manje nego u prošloj godini.
Kako se navodi u izveštaju, najveći pad zadovoljstva registruje se u Britaniji, Portugalu i Italiji, a Evropljani strahuju i od moguće nestašice lekova, pa njih 41 odsto situaciju ocenjuje „kritičnom„, a znatno manje brinu građani Srbije sa 27 odsto i građani Britanije sa 37 odsto.
Pored toga, Štadino istraživanje se bavilo i pitanjem lične odgovornosti prema zdravlju i pokazalo je da se Srbija zajedno sa Poljskom svrstala na prvo neslavno mesto, jer uprkos tome što 66 odsto ispitanika u našoj zemlji ističe da je prevencija važna u isto vreme čak 62 odsto izjavljuje da nikada nisu otišli ni na jedan od dostupnih preventivnih pregleda.
Sledi Rumunija sa 60 odsto jednako neodgovornih.
Istraživanje je pokazalo i da samo četiri odsto građana Srbije ide na sve dostupne preventivne preglede, a 33 odsto ode „na po neki„.
U izveštaju se navodi i da čak 79 odsto Evropljana svrstava rak među tri bolesti kojih se najviše plaše, ali čine malo da na vreme otkriju onkološku bolest.
Najčešće se na pregled odazivaju u Italiji i Portugalu po 39 odsto, dok u Srbiji, uprkos visokoj stopi oboljevanja i umiranja od pomenute bolesti, svega 26 odsto proverava zdravlje dojki.
Dodaje se da skoro 9 od 10 Evropljana ne dobija adekvatnu preventivnu zdravstvenu zaštitu, da 44 odsto Evropljana nisu obavili nijedan od dostupnih preventivnih pregleda, a samo 13 osto ide na sve preglede koji su im relevantni.
Navodi se da to ukazuje na nizak nivo zdravstvene prosvećenosti, ali i na različite prepreke u zdravstvenim sistemima koje bi trebalo otkloniti.
Istraživanje se bavilo i pitanjem troškova za kupovinu zdrave hrane, a podaci su pokazali da je ekonomska kriza primorala 59 odsto Evropljana da smanje izdatke važne za zdravlje.
Prema istraživanju, na kupovini sveže hrane naviše štede u Češkoj 38 odsto, Francuskoj 37 odsto i Nemačkoj 33 odsto, dok je u Srbiji 20 odsto građana smanjilo troškove za svežu hranu i 26 odsto izdatke za suplemente.
Onlajn anketu je sproveo Institut za istraživanje tržišta Human & Consulting u ime Štada grupe u čijem sastavu je i farmaceutska kompanija Hemofarm.
